Kako zaboravljamo?
Nijedan čovek nije svestan koliko pamti! Zatvorite oči i pokušajte da se setite svega što ste videli — svih ljudi, svih kuća, svih ulica, svih stvari koje ste ikada videli i svih reči i brojeva koje ste ikada naučili. Izgleda da nema kraja.
U našem mozgu postoji centar za pamćenje gde su milioni pojmova smešteni u „skladište“,
isto tako uredno kao u dobroj biblioteci. Mi još ne znamo kako se zbiva ovo čudo slaganja i smeštanja u registar, ali znamo da se to zbiva na jedan tačno određeni način, zavisno od predmeta.
Pošto su pojmovi svrstani u određeni red, moguće je da jedan deo „skladišta“ bude oštećen ili uništen, a da drugi delovi ostanu nedirnuti. Na primer, posle povrede mozga ili krvavljenja u mozgu može da bude uništen deo „skladišta“ za pamćenje samo određenih pojmova. Čovek može da „zaboravi“ kako da upotrebljava reči, ali još uvek zna da se koristi brojevima.
Nekada ljudi gube sposobnost vidnog prepoznavanja zato što su stari ili zbog neke povrede koja im ne dopušta da prepoznaju predmete koje gledaju. Mogu da gledaju loptu, a da ne znaju šta je to. Ali ako je dodirnu, oni su u stanju da je prepoznaju zato što prepoznavanje stvari opipavanjem ne zavisi od „skladišta“ za vidno pamćenje.
Naš mozak ima i jedan centar za pamćenje zvukova. Tu su uskladišteni zvuci koje pamtimo, kao u ogromnoj diskoteci u kojoj se čuvaju gramofonske ploče.
Čovek može i potpuno da izgubi pamćenje, što se zove amnezija. Tome je ponekad uzrok velika briga ili strah.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Нема коментара:
Постави коментар