Kako pamtimo?
Niko nije u stanju da objasni sposobnost mozga da pamti i da koristi stečena znanja i iskustva, mada prilično znamo o raznim vrstama pamćenja i metodama koji nam pomažu da pamtimo.
Memorija ili pamćenje je sposobnost da se zadrži u sećanju ono što smo naučili ili doživeli. Sve što se doživi ostavlja trag u mozgu. Taj trag postepeno bledi ukoliko ga ne podstakne neko slično ili ponovljeno iskustvo, ili ako ga mi sami ne obnovimo.
Postoji nekoliko načina pamćenja. Jedan od njih je sećanje. Ako vas nekoliko dana posle neke zabave upitaju za imena lica koja su bila prisutna, pokušaćete da se setite njihovih imena ili likova. Ako vas neko upita da li je Saša bio na toj zabavi može vam se desiti da ga prepoznate po imenu kao osobu koja je zaista bila na zabavi.
U stvari, teže je setiti se nego prepoznati. Ako vas učitelj upita da li se sećate o čemu se govorilo na času iz istog predmeta prethodne sedmice, biće vam teže da se setite obrađivane teme, nego da je pomenuo temu i upitao vas da li je o njoj već bilo govora.
Treći način pamćenja je pomoću slika. Na primer, neko lakše pamti događaje iz prethodne godine zahvaljujući stvorenoj slici predmeta koji je video ili vizuelnoj predstavi. To zovemo vizuelno pamćenje. Isto tako, neko lakše pamti pesmu koju je čuo, nego pesmu koju je pročitao. To nazivamo auditivnim pamćenjem.
Osim toga, moguće je pamtiti i pomoću asocijacija. Kada nešto doživljavate, obično uz to doživljavate još nešto i to istovremeno, ili neposredno pre, odnosno posle prvog doživljaja. Takva iskustva se povezuju ili asociraju, i kada pamtite ili prepoznajete jedan takav doživljaj, obično ćete se setiti i onog što ga je pratilo.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Нема коментара:
Постави коментар