Zašto moramo da jedemo?
Kad ne bismo jeli, ne bismo mogli ni da živimo ni da rastemo. Utvrđeno je koje su hranljive materije potrebne našem telu i koliko nam tih materija treba da bismo očuvali zdravlje. Drugim rečima, nije dovoljno samo jesti već se mora uzimati dovoljna količina svake vrste hranljivih materija.
Hrana bogata belančevinama (mleko, jaja, sir, meso i riba) sadrži velike količine ove materije koja je potrebna organizmu za izgradnju novih ćelija.
Ugljeni hidrati (krompir, brašno, pirinač i kolači) sadrže veliku količinu skroba ili šećera, važnih za organizam jer u njemu održavaju toplotu i daju mu energiju. Skoro sva hrana sadrži i izvesnu količinu masti, a one daju organizmu najviše energije.
Ali telu nisu potrebne samo belančevine, ugljeni hidrati i masti, već i materije koje se zovu minerali. Takvih potrebnih minerala ima osamnaest. Kalcijum i fosfor omogućuju rastenje i održavanje kostiju i zuba. Gvožđe potpomaže pravilan rad ćelija. Bakar omogućuje telu da raste i stvara hemoglobin. Jod isto tako pomaže rad organizma, itd.
Prema tome, belančevine, ugljeni hidrati, masti i minerali su podjednako potrebni za rad i rastenje organizma. Je li to sve? Nije. Organizmu su isto tako potrebni i vitamini za kontrolu mnogih životnih procesa.
Pomenimo da se i voda može smatrati hranom, pošto služi organizmu na više načina. Iz svega ovoga vidite da jesti ne znači samo utoliti glad i zadovoljiti želju za dobrim jelom. Dobra, uravnotežena ishrana je bitna za održavanje zdravog organizma.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Нема коментара:
Постави коментар