Šta su to geni?
Još pre nego što se dete rodi mi možemo, posmatrajući njegove roditelje, da predvidimo mnoga od bioloških obeležja koja će ono imati. To nam je moguće zato što znamo zakone nasleđa.
Na primer, ako jedan od roditelja ima smeđe oči, a drugi plave, dete ce imati smeđe. Ako oba roditelja imaju plave dužice, dete će, kao i roditelji imati plave oči. Ako jedan od roditelja ima kovrdžavu kosu podjednake su mogućnosti da nasledi kovrdžavu kosu kao i pravu.
Međutim, zakoni nasleđa su kod čoveka ponekad veoma složeni. Ako otac ima obeležja potpuno različita od majke, onda će jedna od dve suprotne nadjačati drugu i kod deteta će se javiti obeležja jednog roditelja, a drugog ne. Ono obeležje koje odnosi prevagu, naziva se dominantnim, a ono drugo recesivnim ili potisnutim. Smeđe oči su dominantno nasledno obeležje, a plave recesivno. Zato će dete iz našeg primera imati smeđe oči.
Kako se ova obeležja roditelja prenose na dete? Ona se prenose na jedro jajne ćelije i na jedro semene ćelije. Ova jedra se sastoje od velikog broja, možda nekoliko stotina, čestica koje se zovu geni. Geni nisu bez reda rasuti u jedrima, već su povezane u nizove kao niska perli. Zrela jajna ćelija ima 24 ovakva niza gena, a isto toliko ima i semena jajna ćelija. Kada se jajna i semena ćelija spoje, nađu se zajedno 24 para ovih nizova koji se hromozomi.
Geni, čak i u istom hromozomu, razlikuju se u pogledu ovog uticaja na razvoj. Neki upravljaju razvojem jednog, drugi razvojem drugog organa ili telesnih obeležja. Pa ipak, svi oni zajednički učestvuju u razvoju celog tela. Obeležja koje nose geni jednog niza nasleđuju se zajedno, mada ponekad nizovi mogu da se prekinu i da dođe do međusobne zamene čestica sa drugim nizovima.
izvor 1000 zašto, 1000 zato...
Нема коментара:
Постави коментар