Kako rastemo?
Jedna od osobina živih bića je da rastu. Rastenjem živo biće usavršava svoj sastav i funkcije. Najvažniji činioci koji izazivaju rastenje su nasledni i nalaze se u zametku živog bića. I ljudska bića i životinje prolaze kroz nekoliko stupnjeva razvoja. To su: embrionalni stupanj, period odojčeta, zatim detinstva, mladosti, zrelog doba i, najzad starosti.
Neka živa bića jedva da imaju rano detinstvo. Izvesne ptice, na primer, mogu da lete čim se izlegu. Zamorče je sposobno da se stara o sebi već trećeg dana po dolasku na svet. A ljudsko biće je potpuno odraslo tek negde oko dvadesete godine. Od prvog trenutka novorođenče ima sve one živčane ćelije koje će imati u toku celog života: moždane i periferne. Razvijanje između ovih živčanih ćelija omogućava detetu da kontroliše svoje pokrete, da uči i ponaša se kao društveno biće. Sva ljudska bića rastu na sličan način, ali ipak postoje i neke bitne razlike između dece različitog pola. Dečaci i devojčice prolaze istu stazu, ali na različit način i različitom brzinom. U toku nekoliko prvih nedelja posle rođenja, telo raste znatno brže nego ikad kasnije tokom života. Već pred kraj prve godine raste se sporije, au toku čitavog detinstva umereno. Pri kraju detinstva tempo rastenja počinje da se ubrzava. Taj period obično nastupa kod devojčica između jedanaeste i trinaeste godine, a kod dečaka između dvanaeste i četrnaeste godine. Izvesno vreme oni rastu sve dok ne dostignu najveću moguću brzinu rastenja. Zatim tempo počinje da opada sve do trenutka kada rastenje potpuno prestaje. Povećanje visine i težine obično ne idu istovremeno. Najpre se raste u visinu, a zatim se dobija u težini. Kod mnogih postoji takozvani „bucmasti“ period negde između jedanaeste i dvanaeste godine. A tada dete počinje naglo da raste i „bucmasti period se gubi.
izvor 1000 zašto, 1000 zato...
Нема коментара:
Постави коментар