Šta je to protoplazma?
Tajna protoplazme je tajna samog života. Mi još uvek ne znamo šta protoplazmu čini živom materijom. Protoplazma je živi deo svih biljaka i životinja. Svi organizmi, bilo biljni ili životinjski, sastoje se od ćelija. U živom organizmu može da bude više miliona ćelija, kao u čovečjem telu, ili samo jedna =kao protozoa (praživotinja). Ali ćelijski zidovi svih živih bića omotavaju istu životnu materiju = protoplazmu. U svakoj ćeliji se uglavnom iz dva dela: čvršćeg središnog dela koji se naziva jedro i mekšeg, tečnijeg dela koji se naziva citoplazma.
Svak vrsta živih bića ima svoju sopstvenu vrstu protoplazme, a različite vrste ćelija u organizmu imaju svoje posebne oblike protoplazme. Iako je protoplazma različita, ipak se 99 procenata sadržine sastoji od ugljenika, vodonik, kiseonika i azota sa tragovima mnogih drugih elemenata.
Kada živo biće unese hranu, ona se najpre vari, tj. pretvara u tečni oblik. Zatim svarena hrana mora da se unese u protoplazmu i da postane njen sastavni deo; taj proces poznat je pod imenom asimilacija. Još uvek se ne zna tačno šta se dešava za vreme asimilacije.
Poznato je da asimilacija dovodi do zamene istrošene protoplazme i povećanja količine protoplazme. U toku asimilacije protoplazma ugrađuje mrtve sastojke u živu materiju i menja stranu materiju u materiju sličnu sebi. Protoplazma takođe nagomilava i oslobađa svu energiju koju životinje i biljke imaju.
Protoplazma je osetljiva na spoljne uticaje. Jaka svetlost ili toplota će je ubiti. Hemikalije privlače ili odbacuju protoplazmu; električna struja u njoj izaziva različite reakcije. Ako nauka jednog dana bude otkrila šta pokreće procese u protoplazmi, znaćemo o tajni samoga života.
izvor 1000 zašto, 1000 zato...
Нема коментара:
Постави коментар