Šta je puls?
Verovatno vam je stotinu puta opipavan puls. Sasvim je jednostavno opipati sopstveni ili tuđi puls.
Ruka se stavlja u opušteni položaj sa palcem okrenutim naviše. Medicinska sestra kažiprstom opipava puls na prednjoj strani ručnog zgloba u blizini palca. Otkucaji pulsa se broje jedan minut. Puls može isto tako da se opipa i na gornjoj strani stopala, na slepoočnici i duž bočnih strana vrata. Šta se pri tom broji i šta se opipava? Brzina pulsa pokazuje kolika je brzina kojom srce kuca a opipava se koliki je približno pritisak u priboru za krvotok.
U toku rada srca nastaju pauze. Za vreme pauze, zid aorte se grči. Ovo grčenje nagoni višak krvi (upravo primljene iz srca) da nastavi put kroz pribor za krvotok. Naizmenično širenje i skupljanje ili pulsiranje stvara talas koji prolazi kroz celokupni sistem arterija u organizmu. Pulsiranje arterija, koje se može osetiti na bilo kojoj arteriji opipljivoj kroz kožu, naziva se puls.
Pošto puls zavisi od grčenja srca, on nam govori o brzini srčanog rada. Brzina pulsa zavisi od potreba organizma za krvlju. Mali organizmi gube više toplote nego veliki te im je potrebna i brža cirkulacija krvi. Zato brzina pulsa malih ptica iznosi skoro 200 otkucaja u minutu! Mačke imaju brzinu pulsa 130, ljudi oko 75, konj 35, a slon samo 25.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Нема коментара:
Постави коментар