Šta je krvni pritisak?
Srce je, kao što već znamo, pumpa koja izbacuje u krvotok krv što kruži kroz naše telo. Kada se leva komora srca zgrči, krv se potiskuje u arterije koje se šire da bi prihvatile pristiglu krv.
Ali arterije imaju mišićni sloj koji pruža otpor ovom pritisku i tako se iz njih krv istiskuje u manje sudove tela. Krvni pritisak je veličina pritiska na krv usled srčanog pumpanja i otpora arterijskih zidova.
Postoje dve vrste pritiska: maksimalni i minimalni. Maksimalni pritisak nastaje kada se leva srčana komora zgrči; on se zove sistolični ili gornji pritisak. Minimalni pritisak nastaje neposredno pre sledećeg otkucaja srca — naziva se dijastolični ili donji pritisak.
Za merenje krvnog pritiska lekar se obično služi jednim aparatom u kome se nalazi živin stub koji pod pritiskom raste ili pada. Pritisak se očitava u milimetrima visine živinog stuba. Prosečan sistolični pritisak mlade osobe iznosi oko 120 milimetara živinog stuba. Dijastolični pritisak iznosi oko 80 milimetara živinog stuba. Ove brojke se obično iskazuju kao 120/80.
Kada je krvni pritisak u ovim granicama, on obezbeđuje redovno snabdevanje organizma krvlju ne vršeći suvišan pritisak na zidove krvnih sudova. Ali postoje mnoga odstupanja od ovih vrednosti koja mogu da budu sasvim normalna.
Sa godinama, krvni pritisak postepeno raste sve dok u šezdesetoj godini života ne dostigne oko 140/87. Mnogi činioci utiču na krvni pritisak. Gojazne osobe često imaju viši pritisak nego osobe čija je telesna težina normalna. Zabrinutost, naprezanje, pa čak i položaj tela mogu da utiču na visinu krvnog pritiska.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Нема коментара:
Постави коментар