Kako rade bubrezi?
Bubrezi su dva spljoštena, pasuljasta, čvrsta organa koja spadaju u najvažnije organe našeg tela. Dugi su oko 8 cm i leže sa obe strane kičme u visini pojasa.
Bubrezi izbacuju nepotrebne materije iz organizma. Za organizam je isto toliko važno da se oslobodi onoga što mu nije potrebno i što ne može da koristi kao što mu je važno da unese ono što mu je potrebno. Bubrezi regulišu količinu vode i drugih materija u krvi.
U spoljnom delu svakog bubrega krvni kapilari grade petlje u obliku malog klubeta koje je prekriveno finom opnom. U svakom bubregu ima oko 1.500.000 ovih klubadi koja se zovu glomeruli. Svakog minuta kroz bubrege prođe više krvi nego kroz ma koji drugi organ. Klubad propuštaju kroz svoje opne jedan deo tečnosti iz krvi koja nosi najfinije rastvorene materije.
Tečnost koja prolazi kroz opne zove se prvobitna mokraća. Ona se sakuplja u peharastom zidu koji prekriva svako klube. Vrlo fina cevčica koja se naziva tubulus odvodi mokraću iz pehara.
Dok mokraća protiče kroz sitne tubule, u graničnim ćelijama njihovog zida obavlja se razmena materija. Materije koje su potrebne organizmu vraćaju se u krv. Zato se šećer ne gubi iz tela.
Veliki deo vode iz cevčica se takođe vraća u krv. Na taj način, bubrezi obezbeđuju zadržavanje dovoljne količine vode. Ako se neko znoji ili ne pije dovoljno vode, bubrezi će vraćati više tečnosti u krv. U tom slučaju će se stvarati manje mokraće. Bubrežne cevčice takođe omogućuju regulisanje kiselosti krvi.
Sve male cevčice se prikupljaju u unutrašnjem delu svakog bubrega i ulivaju u jednu finu kesu, karlicu bubrega. Mokraća zatim silazi u dve cevi koje se zovu ureteri i spajaju bubrege sa mokraćnom bešikom.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Нема коментара:
Постави коментар