Šta je regeneracija?
Zar ne bi bilo divno kad bi ljudima koji izgube ruku ili nogu, ili samo prst u nekom udesu, mogao jednostavno da poraste novi? To, na žalost, kod ljudi nije moguće, ali ima živih bića kod kojih jeste. Proces u kojem živi organizmi obnavljaju strukturu ili ponekad čak i cele organe naziva se regeneracija.
Među živim bićima regeneracija je prilično različita. Na primer, kod nekih vrsta glista i morskih zvezda, sićušni deo tela može da obnovi čitav organizam. Ako je ostao samo mali deo, izrašće celo novo telo.
S druge strane, imamo jednu vrstu regeneracije do koje dolazi u našem sopstvenom telu. Površinski sloj naše kože neprestano otpada u vidu malih komadića i zamenjuje se drugim ćelijama. Naša kosa i nokti se obnavljaju neprekidno. Čak i naši stalni zubi su jedan primer regeneracije. I kod životinja postoji menjanje perja, krzna ili krljušti, koji se zamenjuju novim u procesu regeneracije.
Što je organizam složeniji, a čovek ima vrlo složen organizam, to je njegova sposobnost regeneracije manja. Čovek, kao ni drugi sisari, ne može da obnovi nijedan organ u celini. Ali gušteri i insekti mogu da regenerišu čitave udove. Regeneracija kod čoveka predstavlja u stvari samo popravku oštećenja, kao što su prelomi kostiju, povrede kože, mišića i nekih vrsta živaca.
Regeneracija se vrši na dva načina. U prvom slučaju novo tkivo raste sa površine rane. U drugom preostali delovi se menjaju i reorganizuju, ali novi materijal se ne stvara.
Kada izrasta novi materijal (kao što su udovi), on raste na sledeći način. Pupoljak regeneracije se obrazuje na površini rane. On je obično kupastog oblika i sadrži embrionalnu vrstu ćelija, ili ćelije onakve kakve postoje o rođenju tog živog bića. Ove ćelije se razvijaju u ćelije posebno namenjene gradnji novog organa, i one rastu, a novi organ se postepeno stvara.
izvor: 1000 zašto, 1000 zato...
Нема коментара:
Постави коментар