Zašto nam je potrebna so? (Biologija)

Zašto nam je potrebna so?

Ljudsko telo sadrži oko 60 procenata vode. Mnogi naši organi imaju neverovatno velik procenat vode. Na primer, mišići imaju oko 70 procenata, jetra isto toliko, mozak 79, a bubrezi 83.

Ali ta telesna tečnost nije čista voda. To je u stvari rastvor soli. Zbog čega?

Po jednoj naučnoj teoriji, sve kopnene životinje, pa i čovek, potiču od organizama koji su živeli u moru. Telesna tečnost tih živih bića bila je morska voda. Kada su se ta bića preselila na kopno, u njihovim telima zadržala se morska voda; ali na kopnu nije bilo mogućnosti da se obezbedi dovoljno soli prirodnim putem.

Biljke koje rastu na kopnu ne sadrže dovoljno soli. Zbog toga životinje koje se hrane biljem — biljojedi — imaju potrebu za solju. Telo svakodnevno gubi izvesnu količinu tečnosti koja sadrži so, a biljna hrana to ne nadoknađuje. Međutim, životinje koje se hrane mesom — mesožderi — ne osećaju takvu dopunsku potrebu za solju. One nalaze dovoljne količine soli u mesu svojih žrtava. To isto važi i za ljude. Eskimi, na primer, hrane se uglavnom mesom i zato nemaju potrebe za nekim posebnim uzimanjem soli.

Stanovnici unutrašnjosti kopna uvek traže više soli nego oni koji nastanjuju morske obale. U Meksiku se so nekada davno smatrala tako dragocenom, da je čak postojao bog soli. A u Evropi, u stara vremena, ljudski rad se plaćao solju.

U ljudskom telu so se nagomilava uglavnom u koži. Ako se neko dijetalno hrani i ne uzima so, krv će gubiti so kroz razne vidove izlučivanja. Tada koža mora da daje krvi svoje rezerve soli, jer koncentracija soli u krvi mora da bude stalna. Ustupanje rezervi soli povoljno deluje u slučajevima nekih oboljenja. Zbog toga se dijete koje isključuju so često preporučuju obolelim osobama.

So se odstranjuje uglavnom preko bubrega. Ako bubrezi obole, bolesnicima se zabranjuje uzimanje soli da bi se time smanjio rad bubrega.

izvor: 1000 zašto, 1000 zato...