Međunarodni ugovori o osiguranju (Ekonomija)

MEĐUNARODNI UGOVORI O OSIGURANJU

Ugovor o međunarodnom osiguranju je takav ugovor na bazi koga se jedna strana na osnovu određene cene koju naplaćuje obavezuje da će drugoj strani da nadoknaditi štetu do određene visine, a koja može da nastane usled ugovorom predviđenih uzroka. Ugovor o osiguranju je specifičan, jer se u trenutku spajanja ugovora ne zna da li će ugovarač plaćenu premiju da izgubi ili će da dobije naknadu koja je znatno veća od premije. U našem zakonodavstvu se smatra da se ovaj ugovor moze spojiti i bez posebne forme. Ali u praksi dolazi do zaključenja ovog ugovora pismenim putem uz izdavanje polise osiguranja i drugih isprava koje predstavljaju dokaz o postojanju ugovora, ali je ugovor pravosnažan i kad nije došlo do izdavanja ovakvih isprava. U polisi koja se izdaje moraju da budu navedeni strane koje ugovaraju, stvar koja se osigurava, odnosno lice koje se osigurava, trajanje osiguranja kao i period pokrića, datum kada je izdata polisa, i potpisi ugovornih strana. Ugovor može da se dopuni i izmeni određenim dodatnim aktima, aneksima. Postoji više vrsta osiguranja i one se mogu klasifikovati na osnovu nekih kriterijuma. Ako posmatamo transportne puteve možemo da razlikujemo kopneno, pomorsko i vazdušno osiguranje. Kada je u pitanju predmet osiguranja onda možemo da kažemo da mogu da budu imovinska i lična osiguranja. A ako posmatramo način nastanka onda možemo da ih podelimo na dobrovoljno (fakultativno) i obavezno osiguranje.