MEĐUNARODNI UGOVOR O TRANSFERU TEHNOLOGIJE
Pod ovim ugovorom se smatra ugovor kod kog davalac tehnologije ustupa pravo na korišćenje intelektualne svojine, on takođe ustupa i nezaštićena prava zajedno sa opremom i svim odgovarajućim postupcima, uz sva potrebna znalja i svu tehničku pomoć. Korisnik tehnologije se obavezuje da za sve ovo plati određenu naknadu. Naši zakoni koji se odnose na zaštitu intelektualne svojine su: Zakon o žigovima, Zakon kopetentima, Zakon o geografskom poreklu itd. Pod predmetom kod međunarodnog transfera tehnologije se smatraju sva prenosiva prava intelektualne svojine, patent, žig, uzorci, znanje, iskustvo i drugi. Ovaj ugovor se smatra za dvostrano obavezan jer stvara obaveze i za jednu i za drugu stranu. Za sklapanje ovog ugovora potrebna je pismena saglasnost volje. Pismena forma ovog ugovora je bitna zato što se kod sklapanja ovih ugovora obično radi o velikim sumama novca. Postoji nekoliko kriterijuma koji utiču na određivanje vrste ugovora. Ti kriterijumi mogu da budu prema vremenu, količini proizvoda, načinu upotrebe i drugi. Oni mogu da budu neograničeni i ograničeni kada se za kriterijum uzima vreme. Što znači da strane koje ugovaraju posao mogu da to urade na određeno vreme ili neodređeno. Kada je u pitanju količina proizvoda ovi ugovori mogu da budu takvi da se predvidi količina proizvoda ili da ne postoji ograničenje. Što se tiče načina upotrebe mogu da budu proizvodna licenca ili prodajna licenca. Glavna obaveza davaoca tehnologije je da predmet ugovora preda korisniku i da uz njega priloži svu potrebnu dokumentaciju. A osnovna obaveza korisnika je da predmet ugovora iskorišćava na način kako je dogovoreno, takođe mora da obrati pažnju na ugovoreni rok.
Нема коментара:
Постави коментар