субота, 30. јануар 2010.

Međunarodni ugovor o franšizingu (Ekonomija)

MEĐUNARODNI UGOVOR O FRANŠIZINGU

Ovo je poseban oblik ugovora kojim se davac franšizinga obavezuje da će da obavlja isporuku određene robe sukcesivno i pružati određene usluge, da će da prenosi svoja znanja primaocu franšizinga, koji se obavezuje da će za sve to da plati određenu naknadu. Oni se nalaze u dve različite zemlje. Ovaj ugovor se sastoji od više elemenata drugih ugovora, to mogu da budu ugovor o delu, o zastupanju i ustupanju prava. Ovaj ugovor ima veliki značaj, jer uz pomoć njega obezbeđuje povećan promet roba i usluga, takođe se proizvodi i usluge probijaju na nova tržišta. Uz pomoć franšizinga se smanjuju i razne vrste rizika, jer se određen deo rizika prebacuje na druga lica. Korisnik franšizinga ima i korist od toga što stiče određene nove tehnologije. Obaveze davaoca mogu da budu one koje se odnose na ustupanje određenih prava to jest isključivo pravo prodaje roba i usluga. Davalac pruža i upotrebu uslužnog i robnog žiga. Tu spadaju još i obaveze reklamiranja, i sve što je vezano za poboljšanje prodaje na određenom tržištu. Glavne obaveze primaoca franšizinga se odnose na spoljni i unutrašnji izgled sedišta ili radnje. Sve mora da se uradi po upustvima koja je primalac dobio od davaoca franšizinga. Primalac mora uz svoje ime da upotrebljava i svoje ime jer on predstavlja nezavisnog privrednika. Druga veoma vazna obaveza primaoca franšizinga je ta da on mora da vodi aktivnu poslovnu politiku koju je odredio sam davalac i da se strogo pridržava njegovih upustava. Postoje dve vrste frašizinga i to: Prometni i proizvodni međunarodni franšizing. Kod prvog je u pitanju plasman robe, usluga, proizvoda krajnjem korisniku. Kod drugog, proizvodnog davalac ustupa primaocu pored plasmana robe i njenu delimičnu proizvodnju.

Нема коментара:

Постави коментар