MEĐUNARODNI UGOVOR O FRANŠIZINGU, FORFETINGU I FAKTORINGU
Ugovor o franšizingu je poseban oblik ugovora kojim se davalac franšizinga obavezuje da će da obavlja isporuku određene robe sukcesivno i pružati određene usluge, da će da prenosi svoja znanja primaocu franšizinga, koji se obavezuje da će za sve to da plati određenu naknadu. Oni se nalaze u dve razlicite zemlje. Ovaj ugovor se sastoji od više elemenata drugih ugovora, to mogu da budu ugovor o delu, o zastupanju i ustupanju prava. Ovaj ugovor ima veliki značaj jer uz pomoć njega obezbeđuje povećan promet roba i usluga, takođe se proizvodi i usluge probijaju na nova tržišta. Uz pomoć franšizinga se smanjuju i razne vrste rizika jer se određen deo rizika prebacuje na druga lica. Korisnik lizinga ima i korist od toga što stiče određene nove tehnologije. Obaveze davaoca mogu da budu one koje se odnose na ustupanje određenih prava to jest isključivo pravo prodaje roba i usluga. Davalac pruža i upotrebu uslužnog i robnog žiga. Tu spadaju još i obaveze reklamiranja, i sve što je vezano za poboljšanje prodaje na određenom tržištu. Glavne obaveze primaoca franšizinga se odnose na spoljni i unutrašnji izgled sedišta ili radnje. Sve mora da se uradi po upustvima koja je primalac dobio od davaoca franšizinga. Primalac mora uz svoje ime da upotrebljava i svoje ime jer on predstavlja nezavisnog privrednika. Druga veoma važna obaveza primaoca franšizinga je ta da on mora da vodi aktivnu poslovnu politiku koju je odredio sam davalac i da se strogo pridržava njegovih upustava. Postoje dve vrste frašizinga i to: Prometni i proizvodni međunarodni franšizing. Kod prvog je u pitanju plasman robe, usluga, proizvoda krajnjem korisniku. Kod drugog, proizvodnog davalac ustupa primaocu pored plasmana robe i njenu delimičnu proizvodnju. Ovo je ugovor kod koga se podrazumeva da ce klijent na banku da prenese sadašnja i potraživanja u budućnosti potraživanja koja su vezana za ugovor o međunarodnoj prodaji robe, a banka se obavezuje da će uz određenu proviziju da naplati potraživanja, i uz to da kreditira klijenta i vrši druge faktoring usluge. Faktoring organizacija, to jest banka može na sebe da preuzme i niz drugih poslova koji mogu da budu poslovi marketinga, može da vodi poslovne knjige, da utvrđuje platežnu sposobnost potencijalnih kupaca itd. Ovaj način poslovanja banke obezbeđuje brze funkcionisanje roba i usluga na međunarodnom tržištu, pa samim tim i povoljno utiče na povećanje proizvodnje. Ovaj način finansiranja je veoma povoljan sa mala i srednja preduzeća, naročito za ona koja se nalaze u početnim fazama, dok se jos izgrađuju. Postoji nekoliko vrsta ugovora o faktoringu, postoje otvoreni i zatvoreni faktoring.
Kod otvorenog klijent svoja potraživanja prenosi na banku, ali je dužan da o tome obavesi kupca i da ga obavesti da iznos plati banci. Kod zatvorenog tipa banka se pojavljuje preko istog izvoznika i preprodaje robu, ovaj tip je znatno povoljniji za banku. Postoje još i pravi i kvazi faktoring. Pravim se obavljaju funcije kao sto su: refinansiranja potraživanja, obezbeđenje plaćanja, pružanje stručnih usluga itd. Kod kvazi faktoringa jednu ili dve funkcije, a ne sve zajedno. Pored mnogih podela koje postoje postoji i jedna koja je podeljena na domaći i međunarodni faktoring. Ova podela je na bazi teritorijalnog kriterijuma. Obaveza banke kod ovog ugovora je ta što mora da posao obavi savesno, da vodi računa o raznim pravilima i običajima, da po okončanju posla prenese klijentu sve koristi, kao i da mu dostavi račun.
Нема коментара:
Постави коментар