Kakva je građa oka?
Čovečje oko je slično fotografskom aparatu: ono ima jedan prilagodljiv otvor koji propušta svetlost — zenicu, zatim sočivo koje prelama svetlosne zrake da bi se stvorila slika, i osetljivu opnu — mrežnjaču na kojoj se obrazuje slika.
U oku se nalazi oko 130.000.000 ćelija osetljivih na svetlost. Kada svetlost padne na jednu takvu ćeliju, u njoj dolazi do brze hemijske promene, koja izaziva nadražaj u živčanom vlaknu. Nadražaj je poruka koja putuje kroz očni živac do centra za vid u mozgu.
Po obliku, oko je slično lopti, ali sa blagim ispupčenjem na prednjoj strani.
Očna jabučica je obavijena čvrstom opnom koja se zove beonjača. To je najbelji deo oka. Prednji ispupčeni deo očne jabučice je providan i naziva se rožnjača. Iza nje su dužica i zenica. Prostor između rožnjače i dužice ispunjen je bistrom, slanom tečnošću — očnom vodicom. Zenica izgleda crna jer je otvorena ka tamnom, unutrašnjem delu oka. Okolo zenice nalazi se dužica, nalik na prsten plave, zelene ili smeđe boje. Njena veličina se menja: pri jakoj svetlosti majušni mišići šire dužicu tako da se smanjuje otvor zenice i manja količina svetlosti ulazi u oko; pri slaboj svetlosti dužica se sužava, a zenica se širi da bi propustila što više svetlosti. Svetlost prolazi kroz zenicu do sočiva. Sočivo je odmah iza zenice, i menja svoj oblik: ako nešto posmatrate iz blizine, sočivo je deblje, a kada posmatrate udaljene predmete, ono je tanje. Prelomljeni svetlosni zraci posle sočiva, umesto na film, kao u fotografskom aparatu, u oku padaju na mrežnjaču sačinjenu od ćelija osetljivih na svetlost.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Нема коментара:
Постави коментар