Kako uho funkcioniše?
Uho je jedan od najtananijih organa našeg tela. U jednom trenutku ono uhvati tiho kucanje časovnika, a sledećeg registruje strahovitu eksploziju. Međutim, nije samo uho dovoljno da bismo nešto čuli. Taj proces počinje zvukom. Vazdušni talasi koje nazivamo zvučni talasi dopiru do bubne opne. Mada te talase ne vidimo niti osećamo, uho je tako prefinjeno da hvata i šalje mozgu i najfinija treperenja. Tek kada tamo dospeju, odista čujemo zvuk.
Uho se sastoji iz tri osnovna dela: spoljašnjeg, srednjeg i unutrašnjeg uha. Neke životinje su u stanju da okrenu spoljašnje uho u pravcu zvuka da bi bolje čule.
Spoljašnje uho se sastoji od ušne školjke i spoljašnjeg slušnog kanala. Kada zvučni talasi uđu u školjku, oni dalje putuju kroz kanal. Na kraju kanala nalazi se tanka bubna opna koja razdvaja spoljašnje uho od srednjeg. Od šupljine srednjeg uha polazi kratka cev — Eustahijeva truba. Ona vodi ka ždrelu i kroz nju ulazi dosta vazduha iz ždrela. Taj vazduh ujednačava pritisak prouzrokovan treperenjima na bubnoj opni, jer bi inače ova nežna membrana prsla pod dejstvom snažnijih zvučnih talasa.
Odmah iza bubne opne, u srednjem uhu nalaze se tri male slušne koščice: čekić, nakovanj i uzengija. One dodiruju i bubnu opnu i unutrašnje uho.
Kada zvučni talasi dopru do bubne opne i prouzrokuju treperenje, ove koščice počinju da trepere i da prenose to treperenje na tečnost u unutrašnjem uhu. Ono je smešteno u šupljinama slepoočne kosti. Tu je puž, šupljina koja pripada čulu sluha, a tu su još kesica, mešinica i tri polukružna kanalića koji pripadaju čulu ravnoteže.
Fine ćelije smeštene u pužu prenose zvuk do živaca, koji ga šalju mozgu. Mozak „prepoznaje“ zvuk i mi tada čujemo.
Tri polukružna kanalića ispunjena su tečnošću. U njima se nalazi centar za ravnotežu. Ako se taj centar poremeti, gubi se osećaj za ravnotežu i hod u pravoj liniji.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Нема коментара:
Постави коментар