Zbog čega plačemo?
Obično se misli da su suze samo izraz tuge. A zna se da nam suze teku vrlo često pa i kad uopšte nismo tužni. Kako je to moguće?
Naši očni kapci su nabori kože koji se spuštaju i dižu kao pozorišna zavesa. Kapak se pokreće tako brzo da ne smeta našem pogledu. Mi nismo ni svesni te radnje iako se očni kapci automatski otvaraju i zatvaraju svakih šest sekundi.
U spoljnom uglu oka postoji suzna žlezda. Kad god trepnemo, izlučuje se tečnost — suze — na otvoru suznog kanala, zato da bi se isprala rožnjača i sprečilo njeno sušenje. Nešto slično se dešava i kada plačemo.
Da li ste primetili da nekome teku suze kada se mnogo smeje? Evo zašto. Kada se jako smejemo, mišići pritežu suzne žlezde i one počinju jače da luče.
Kakva je onda veza između suza i tužnog raspoloženja? Ljudsko biće, jedino u živom svetu, plačem izražava svoja osećanja. Odojčad „dreče“, ali ne plaču dok ne počnu da misle i osećaju.
Kada smo tužni, naša osećanja, umesto da se izraze rečima, kanališu se u mehanizam koji stvara suze. To je refleksna radnja koja se zbiva uprkos volji, zato što naš organizam tako izražava osećanja koja ne možemo ili ne želimo da izrazimo rečima.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Нема коментара:
Постави коментар