Kako osećamo miris?
Svako voli prijatne mirise — miris cveća, ili miris kolača koji se peče. Ali neugodan miris može da bude veoma neprijatan. Čudno je, ali količina mirisa, i kada su prijatni i kada su neprijatni, može da bude veoma, veoma mala, pa da se ipak osete. Znate li da ćete osetiti miris nekih materija čak i kada ih u vazduhu ima u neverovatno maloj srazmeri, samo 1:30.000.000.000! To važi za čoveka, čije je čulo mirisa slabije razvijeno nego kod psa.
Kako nastaje miris? Mi osećamo miris kada neka hemijska materija dolazi u dodir sa završecima određenih živaca. Ova materija mora da bude u obliku gasa ili pare, inače ne bi mogla da putuje kroz vazduh. Zato možemo da osetimo miris i na većoj udaljenosti.
Ćelije čula mirisa se nalaze u dlačicama smeštenim na sluzokoži u nosu. Ovi završeci zauzimaju veoma malo područje u gornjem delu nosnih šupljina. Oni su tako postavljeni da prilikom disanja uvlačimo vazduh preko njih. Ali ako namerno želimo nešto da pomirišemo, na primer cvet, mi obično snažno udahnemo vazduh kroz nos i time ga usmeravamo pravo prema području za miris.
Da bi nešto mirisalo, mora da bude ili isparljivo, to jest, u pokretu, ili nam ga mora doneti neka materija koja je u pokretu. Kada miris dospe u određeno područje u nosu, on izaziva živčanu struju koja putuje do mozga, gde prepoznajemo miris.
Svakodnevno srećemo šest najčešćih vrsta mirisa: miris cveća i voća, miris uobičajenih začina, miris izgorelog, miris trulog, miris benzina i nafte i najzad miris raznih etarskih ulja (to je miris sapuna, parfema i sličnog).
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato...
Нема коментара:
Постави коментар