POJAM, ULOGA I VRSTE CARINSKE POLITIKE
Carinska politika podrazumeva kretanja društva i akcije koje preduzima na planu carinske zaštite, to se postiže različitim carinskim instrumentima. Instumenti mogu da budu fleksibilne prirode, a mogu da budu i dugoročni. Carinska politika može da bude različita, može da bude: aktivna i pasivna. U aktivnu carinsku politiku spadaju svi oblici subvencija i premija koje imaju cilj da pospeše izvoz. U aktivnu carinsku politiku spadaju i razne poreske olakšice, transportne olakšice, kreditne olakšice koje mogu da se daju kada su u pitanju izvozni poslovi, povraćaji carina. Domaća valuta, odnosno njen kurs moze da odigra vrlo važnu ulogu u vođenju aktivne carinske politike. Potrebno je da se preduzimaju određene mere kako ne bi doslo do toga da domaći ostaju na domaćem trzištu, bez namere da izlaze na strana tržista. Što se tiče pravne zaštitne politike, ona podrazumeva različite mere i instrumente koji imaju za cilj da ograniče uvoz. Ona moze da ograničava, ali ne može da dovede do prohibicije i do zatvaranja domaće privrede. Ona bi trebalo da bude konkurentna za razvoj domaće privrede, bitno je da na jednoj razumnoj meri otvori vrata uvoza. Postoji više vrsta zaštitne carinske politike: nominalna, stvarna i efektivna. Kada je nominalna to znaci da je opterećenje nominalno po Carinskoj tarifi, kada je u pitanju uvoz robe po carinskiom stopama. Kod stvarne se izračunava na osnovu naplaćene carine, kao i ostvarene vrednosti uvoza robe. Efektivna carinska zaštita je zaštita koja omogućava određenim granama zaštićenim granama da ekonomskim dejstvom carina omogući sto povoljnije uslove da se stvori dohodak. Postoje još i racionalna i selektivna zaštitna politika, uz pomoć njih mora da se zaštiti domaća proizvodnja, ali ne svaka i ne po svaku cenu. Glavni instrumenti carinske zaštite su: Carinska tarifa, Carinski zakon, Carinska osnovica, Carinska osnovica i ostale.
Нема коментара:
Постави коментар