Carinska tarifa Srbije (Ekonomija)

CARINSKA TARIFA SRBIJE

U našoj zemlji je carinska tarifa osnovni i dugoročni instrument zaštite domaće proizvodnje. Opšta je zbog toga što se njene stope primenjuju na celokupan uvoz roba. Ona je i advalorna jer se njene stope primenjuju na vrednost robe. Ona je i jednokolona jer ima samo jednu kolonu carinskih stopa koje se primenjuju na svu robu koja je poreklom iz zemalja sa kojima imamo zaključen ugovor sa klauzulom povlašćene nacije. Kod nas postoji Zakon o carinskoj tarifi Srbije koji ima dva dela: zakonski (normativni) i spisak roba. Ovim zakon je predviđeno opšte pravilo, a to znači da se na svu uvoznu robu koja se uvozi na naše carinsko područje plaća carina po stopama koje su utvrđene carinskom tarifom. U normativom delu je predviđeno i uprošćeno svrstavanje delova i proizvoda u rastavljenoim stanju, i ono se na zahtev carinskog obveznika mogu svrstati u gotov sastavljen proizvod. Carinska tarifa ima sređeni spisak roba prema harmonizovanoj nomenklaturi, ona ima 21 odeljak, 97 glava, a 77. glava je rezervisana za nove proizvode, a ima još i 1241 tarifni broj. Odeljci su obeleženi rimskim brojevima, oni su najveći deo carinske tarife, oni se u tarifi dele na glave od 1 do 97 i obeležavaju se arapskim brojevima. Tarifni brojevi su podeljeni na dve dvocifrene grupe, a obeležavaju se četvorocifrenim arapskim brojevima. Oni se raščlanjavaju na tarifne međubrojeve i tarifne podbrojeve, njima mogu da se obuhvate grupe proizvoda i pojedinačni proizvodi. Cainske tarife se dele na više vrsta, neke od njih su sledeće, neke se primenjuju kod nas, a neke ne, ali ovo su neke od vrsta: Carinske tarife posmatrane u užem i širem smislu. U užem smislu one su spisak koji je sistematizovam i koji predstavlja jedan sređen spisak carinskih roba sa stopama za robu i određenim principima. Kada posmatramo širi smisao onda se pored svega ovog nalazi i zakonski deo sa svojim odredbama. Carinske tarife imaju trajni ili privremeni karakter. One koje se donose zakonom su trajnog karaktera, a one koje se donose podzakonskim propisima, raznim uredbama su privremenog karaktera. One su podložne promenama i mogu vrlo brzo da se promene. Postoje još i kombinovane, autonomne i ugovorne. Autonomne određena država donosi samostalno, pa je tako samostalno i može menjati. Ugovorne carinske tarife se donose na osnovu međunarodnih ugovora. Taj ugovor može da bude između jedne zemlje sa drugom i jedne zemlje sa više zemalja. Kombinovana carinska tarifa je ona koja je takoreći kombinacija prve i druge, kod nje se autonomno propisuju, ali i prihvataju neka rešenja, recimo u pogledu spiska roba. Postoje još i uvozne, izvozne i provozne tarife. Carinske tarife su uglavnom uvozne, ali postoje u nekim zemljama i izvozne koje se naplaćuju na izvoz robe. Razlog zbog kojih se ovo radi je najčešće socijalnog karaktera. Što se tiče provoznih one su ukinute 1921.godine. Imamo i advalorne, specifične i kombinovane carinske tarife. Advalorne su carinske tarife koje se danas najviše primenjuju, one najbolje obezbeđuju zaštitu domaće proizvodnje. Kod ovih carinskih tarifa, carina se naplaćuje na vrednost robe. Kod specifičnih carinskih tarifa osnova za naplatu je jedinica mere proizvoda, kilogram, litar, tona, itd. Carinske tarife imaju i svoje nedostatke, pa da bi se oni umanjili, moguća je kombinacija ove dve carinske tarife, pa se u nekim zemljama koriste kombinovane carinske tarife.