Autonomija volje i ograničavanje volje (slobode ugovaranja), u međunarodnom privrednom i ekonomskom poslovanju (Ekonomija)

AUTONOMIJA VOLJE I OGRANIČAVANJE VOLJE (slobode ugovaranja), U MEĐUNARODNOM PRIVREDNOM I EKONOMSKOM POSLOVANJU

Kao važno pravilo je postavljeno da ugovorne strane u sklapanju ugovora koje se ticu međunarodnog poslovanja, zaključuju slobodno. Ali i pored slobode koja je dozvoljena kod sklapanja ugovora, postoje i određene dozvole od strane državnih organa kada su u pitanju poslovi uvoza i izvoza. Glavni princip kod slobode ugovaranja se manifestuje u sledećem: a) ugovorne strane su slobodne da odeberu partnera sa kim zele da sklope ugovor, 2) ugovorne strane su slobodne to se tiče vrste ugovora koji se spaja, 3) strane koje spajaju ugovor samostalno određuju sadržinu ugovora. Sama sloboda ugovaranja podrazumeva da strane imaju slobodu ugovaranja, ali postoje i određeni uslovi koji moraju i da se ispune, a tu spadaju imperativni propisi, poštovanje javnog poretka, kao i dobrih običaja. Znači uopšteno rečeno, ugovorni partneri samostalno i slobodno donose odluke o tome sa kim će, kad i po kojim uslovima da sklope ugovor, naravno uz poštovanje određenih ograničavanja. Ukokoliko neki ugovori nisu sačinjeni u odgovarajućoj, zakonskoj formi, odnosno pismenoj formi, smatraju se ništavnim i nemaju nikakve pravne posledice za ugovorne strane.