Zašto se zamaramo?
Zamor možemo da smatramo nekom vrstom trovanja. Kada mišići našeg tela rade, stvara se mlečna kiselina. Ako se ta kiselina ukloni iz zamorenog mišića, on je osposobljen da ponovo radi.
U toku dana mi se „trujemo“ mlečnom kiselinom. Postoje i druge materije koje telo stvara u toku rada mišića. Takve materije zovemo otrovi zamora. One se prenose kroz telo krvlju, tako da zamor ne osećamo samo u mišićima već u celom telu, a naročito u mozgu.
Naučni ogledi o zamoru dali su neke zanimljive rezultate. Ako se jedan pas zamori do potpune iscrpenosti i sna, a onda se njegova krv ubrizga drugom psu, taj drugi pas će odmah postati umoran i zaspaće. Ako se, naprotiv, umornom psu da transfuzija krvi odmornog, budnog psa, on će se odmah probuditi i neće više osećati zamor.
Zamor nije samo hemijski proces, nego i biološki. Mi ne možemo jednostavno da „uklonimo“ zamor, jer je neophodno obezbediti odmor ćelijama našeg tela, da bi se obnovile i osposobile za rad. Prema tome, zamor je signal koji upozorava da je telu potreban odmor za obnavljanje telesne energije.
Međutim, ima nešto veoma zanimljnvo u procesu odmaranja. Neko ko je satima naporno radio za pisaćim stolom neće zaželeti da legne kada se umori, nego će hteti da prošeta! Ili, kada deca dođu zamorena iz škole, ona neće leći da se odmore nego će otrčati da se igraju.
Ovo se može objasnigi na sledeći način: ako je zamoren samo deo tela, na primer mozak, oči, ruke ili noge, najbolji način da se taj deo osveži je aktiviranje ostalih delova tela. Kretanje pojačava disanje, ubrzava cirkulaciju krvi i rad žlezda, a štetne materije odlaze iz zamorenih delova. Ali, ako je neko potpuno iscrpljen, najbolji odmor je san.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Нема коментара:
Постави коментар