Šta je enzim?
Telo svake životinje i biljke je prava hemijska fabrika. U stvari, kad se neprekidno ne bi dešavale hemijske promene svih vrsta, život ne bi bio moguć. Čovek je u stanju da koristi hranu, da diše, da raste i da se kreće samo zahvaljujući hemijskim promenama koje se zbivaju u ćelijama, tkivima i organima njegovog organizma.
Evo jednog primera hemijskog životnog procesa. Vi jedete komad hleba, neki kolač ili krompir. Skrob u ovoj hrani se menja u šećere koji odlaze u krv. Tamo oni sagorevaju uz pomoć kiseonika iz vazduha koji udišete i vaše telo dobija energiju.
Hemičari su otkrili da hemijski proces kao ovaj i bilo koji drugi u živom organizmu — može da se obavi samo zato što ga potpomaže veoma mala količina neke belančevine koju proizvode žive ćelije. Ova belančevina se zove enzim. Za jedan enzim se kaže da je specifičan, što znači da je podešen da obavlja samo jedan određen zadatak. Svaki enzim započinje samo jedan hemijski proces.
Hemijske promene, kao što smo rekli, odigravaju se u svim živim bićima pa i biljkama. Tako, kada seme pšenice, ječma ili neke druge žitarice počne da raste, ono stvara enzime koji pretvaraju njegov skrob u šećere. Ova promena se zove razgradnja skroba u šećere, a enzim koji je vrši zove se dijastaza.
Iako znamo kakva je uloga enzima, mi još uvek ne znamo sve o njima. Oni su organska jedinjenja, što znači materije koje uvek sadrže ugljenik i vodonik, a često još i kiseonik i azot.
Postoji veoma veliki broj različitih enzima, ali je samo mali broj izdvojen iz sokova biljaka ili životinja.
Zanimljivo je da enzimi iako ih stvaraju samo žive ćelije, mogu da vrše hemijske promene i bez živih tkiva.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Нема коментара:
Постави коментар