Zašto osećamo žeđ?
Ako ožednimo a nemamo mogućnosti da nešto popijemo, osetićemo tako veliku žeđ da ćemo sve drugo zaboraviti. Svi smo mi ponekad bili žedni, ali možemo li i zamisliti kako se oseća neko ko danima nije pio vode? Ako čovek ne unosi u organizam nikakvu tečnost tri nedelje, on je osuđen na smrt.
Jednostavno, našem telu je potrebno da dopunjuje svoje zalihe tečnosti, iako 50 do 60 procenata njegove težine čini voda! U stvari, prosečna odrasla osoba gubi u toku dana oko 700 g vode znojenjem i izlučuje oko 1,3 l kroz otpadne materije. S druge strane, bez obzira na to da li pijemo ili ne, mi unosimo vodu. Varenjem hrane organizam dobija skoro 350 g tečnosti dnevno. Ali taj proces gubljenja i uzimanja tečnosti nije dovoljan za stalno održavanje vode u onoj količini koja je neophodna našem telu. Žeđ je znak koji opominje da je telu potrebno više vode.
Mnogi veruju da žeđ nastaje usled suvih usana ili sušenja grla, ali to nije tačno. Do ove pojave dolazi iz raznih razloga, kao što su nervoza, naporan rad ili, jednostavno, usporeno lučenje pljuvačnih žlezda. Njihov rad može da se pojača (na primer, uzimanjem limunovog soka), ali to neće uticati na žeđ. Drugim rečima, rad pljuvačnih žlezda može da bude normalan, želudac, krvotok i mokraćna bešika mogu da budu puni vode, a da ipak osećamo žeđ. Tako neko može da popije nekoliko čašica rakije i da još uvek bude žedan, ako je između čašica jeo slani kikiriki.
Razlozi ovih pojava leže u tome što promena količine soli u našoj krvi izaziva žeđ. U krvi postoje određene normalne količine vode i soli. Ako se taj odnos promeni u korist soli, nastaje osećaj žeđi.
U mozgu postoji centar za žeđ koji reaguje na određenu količinu soli u krvi. Ako se ta količina izmeni, centar reaguje na taj način što šalje poruke zadnjem zidu ždrela. Odatle one odlaze u mozak i usled tih kombinovanih osećaja nastaje žeđ.
izvor: 1000 zašto, 1000 zato...
Нема коментара:
Постави коментар