NEKE OPŠTE KARAKTERISTIKE UGOVORA O MEĐUNARODNOM POSLOVANJU
Kod sklapanja ovih ugovora ugovorne strane se najčešće nalaze u dve različite zemlje, samim tim može da se kaže da su ovi međunarodni ugovori znatno složeniji od ugovora koji se spajaju po pravu u okviru jedne zemlje. Postoji dosta ugovora koji se spajaju u okviru privrednog prava jedne zemlje koji se javljaju i u međunarodno poslovanju. Ali se na međunarodnom planu nalazi i mnoštvo ugovora koji se odnose na međunarodno poslovanje recimo ugovor o stranim ulaganjima, ugovor o koncesiji itd.
Međunarodni ugovori se sa razvojem proizvodnje, transporta i snažnih međunarodnih korporacija javljaju u vidu tipskih, formularnih i standardnih ugovora. Za ove ugovore je karakteristično da ponuđeni može da prihvati ili ne prihvati unapred date uslove iz ponude, on ne može ništa da menja iz ponude, jer ako bi na neki način to učinio ne bi ni došlo do sklapanja ugovora. Ponudilac diktira uslove ugovora, ti uslovi njemu odgovaraju i on ne želi da ih menja niti da pravi kompromise. Što se tiče tipskih ugovora, kod njih je moguće da dođe do odstupanja. Kod ovog tipa ugovora ponuđač može da menja određene elemente. Kod ovog tipa ponuđač se kod sklapanja ugovora služi unapred odštampanim formularima, koji predstavljaju nacrte ugovora. Postoje i tipski ugovori koji se javljaju kao standardni ugovori kod kojih postoje određene praznine, to su praznine u ugovoru o kojima se obe strane mogu dogovarati. Standardni ugovori nastaju u određenim oblastima, sa standardnim klauzulama za tu oblast. Recimo na primer standardni brodski ugovori, koji su odštampani kao formulari i po kojima brodarski prevoznici kao jače strane diktiraju uslove prevoza. Takođe i svaki od standardnih ugovora o međunarodnom pomorskom prevozu sadrži i određene garancije i uslove prevoza. Postoje određene radnje koje su neophodne za ostvarenje i potpisivanje ugovora. Prva stvar su pregovori. Pregovori su određene radnje koje preduzimaju ugovarači, odnosno ugovorne strane pre potpisivanja ugovora. One razgovaraju i formiraju svoju volju za sklapanje ugovora. Sami pregovori mogu da se vode sa više lica. Postoji određena sloboda pregovaranja, ali je i ona ograničena na pošteno i savesno ponašanje, takođe i ozbiljno, a sve to sa namerom da se sklopi konkretan ugovor. Ako kod pregovaranja jedna ugovorna strana nije ozbiljna u nameri da sklopi ugovor, preuzima odgovornost za štetu koja će nastati drugoj strani. Šteta može da bude prouzrokovana na više načina, naročito se odnosi na troškove koje je preuzeo pregovarač kod pripreme pregovora, izrade raznih skica i projekata. Sastojci ugovora u međunarodnom poslovanju mogu da budu različiti elementi i u ugovoru ti elementi ne moraju da budu od istog značaja. U literature može da se naiđe na termin bitni i nebitni elementi ugovora. Bitnim se smatraju oni elementi bez kojih se ugovor ne može spojiti odnosno bez koga je nemoguće da se zaključi. Što se tiče nebitnih elemenata, pod njima se smatraju elementi koji moga da budu označeni u ugovoru, ali bez njih ugovor može da bude punovažan. Ali i nebitne elemente ugovorne strane mogu da proglase bitnim, i kao takvi su obavezni preduslov za slapanje i punovažnost ugovora. Ugovor o međunarodnom poslovanju se najčešće zaključuje između odsutnih strana odnosno između ugovornih strana koje se ne nalaze na istom mestu. Kada je takvo sklapanje ugovora mora da postoji ponuda upućena od jedne strane drugoj strani, a ugovor se smatra zaključenim tek kada ova druga strana u potpunosti prihvati ponudu. Pod ponudom za zaključenje ugovora se smatra predlog za zaključenje ugovora učinjen drugoj ugovornoj strani. Predlog mora da bude dat sa svim bitnim elementima, što znači da je ponuda izraz slobodne volje koja sadrži sve elemente neophodne sa sklapanje ugovora, koja je učinjena konkretnom licu radi prihvatanja.
Нема коментара:
Постави коментар