PRAVA INTELEKTUALNE SVOJINE
Kada se priča o pravnoj prirodi intelektualne svojine onda može da se kaže da postoji više teorija. Jedna je takozvana monopolna teorija koja istim pravima priznaje monopolski karakter zbog njihovog delovanja na industriju i njen pozitivan razvoj. Neka druga da su u pitanju lična prava, a pored mnogih teorija postoji jedna koja je prihvaćena u svetu, to je teorija nematerijalnih prava, jer se kod nje radi o nematerijalnim dobrima koje imaju potpuno samostalnu vrednost od svog stvaraoca.
Postoje četiri zakona koja se odnose na pravo intelektualne svojine, i to su: Zakon o patentima, o žigovima, o modelima, o geografskim oznakama. Pronalazak se štiti patentom. Predmet pronalaska koji se štiti patentom može da bude uređaj, kompozicija, biljka ili životinjska kultura. Postoji više vrsta patenata. Mogu da budu patent i mali patent, poverljivi i nepoverljivi patenti. Poverljiv patent je onaj koji se odnosi na neki vid državne bezbednosti i odbranu. Takođe zanimljiv je zavisni patent, to je patent cija upotreba nije moguća bez primene drugog patenta. Postoje zavodski patenti koji su nastali zajedničkim radom, pa ne može da se dođe do tačnog saznanja ko je od zaposlenih došao do pronalaska. U tom slučaju preduzeća ima pravo da traži pravo priznanja patenta. Još jedna podela je na osnovni i dopunski. Osnovnim patentom se štiti osnovni pronalazak, a dopunskim patentom dopunski pronalazak.
Нема коментара:
Постави коментар