Pojam i vrste carinskih sistema (Ekonomija)

POJAM I VRSTE CARINSKIH SISTEMA

Sama reč sistem je poreklom iz grčkog jezika i označava plan, sređenu celinu, državno i društveno uređenje. On predstavlja sređenu celinu instituta od različitog značaja i određene pravne propise koji se primenjuju na jednoj carinskoj teritoriji. Kada je reč o institutima onda se radi o: carinskom nadzoru, carinskoj robi, carinskom području, carinskoj liniji, raznim oslobođenjima od plaćanja carine, carinskim obavezama, carinskom obvezniku. Carinski sistem možemo da povežemo sa carinskim suverenitetom. On predstavlja određeno pravo države, pravo koje ona želi da primenjuje. Država donosi propise iz oblasti carina.
Carinski sistem jedne zemlje zavisi od njene snage koja se tiče proizvodnje i proizvodnih odnosa. Carinski sistem nije nešto nezavisno od države, već predstavlja sastavni deo privrednog sistema. Carinski sistem kao primarnu ulogu ima zaštitu privrednog sistema zemlje, samim tim ostvarivanjem primarnog cilja postiže se i još jedna vrlo bitna stvar, a to je da se pospešuje izvoz. Ali ovo pospešivanje razvoja mora da bude po normama koje daju međunarodne organizacije, naročito STO. Carinski sistem nije samo povoljan za državu čiji je, već i za države koje su potencijalni privredni partneri. Ako posmatramo uopšteno, možemo da kažemo da je carinski sistem značajan ne samo za domaću privredu, nego i za spoljnotrgovinske partnere. Značaj carinskog sistema je veliki, robna razmena između jedne ili više država se pospešuje i dovodi na veći nivo, što ide u korist obe ili više zemalja. Glavna podela carinskih sistema je na: autonomne i na kombinovane. Pod autonomnim carinskim sistemima se misli na regulisanje grupe osnovnih instituta iz oblasti carina u jednu celinu. Ovaj autonomni carinski sistem imaju samo države čija je privreda autonomna, odnosno zatvorena, te zemlje nemaju odnose sa drugim državama i sa drugim privrednim subjektima. Danas ih nema puno, i njihov broj sve više opada. Nekada su to bile Kina i Kuba na primer, i to zbog svojih režima, ali su i one danas zemlje koje sklapaju ugovore i privredne odnose sa drugim zemljama. Što se tiče kombinovanog carinskog sistema, za njega se može reći da je pravilo kod skoro svih zemalja, nezavisno koliko su razvijene. Sve u svemu može da se kaže da dominira kombinovani carinski sistem u skoro svim zemljama i da se retko može naići na zemlju koja uopšte ne opšti sa drugim zemljama i koja nema nekakav vid ekonomske saradnje sa drugim zemljama.