Šta je osmoza?
Kako biljke uvlače vodu iz zemlje u svoje korenje? Kako životinje upijaju svarenu hranu iz creva u krvne sudove? U korenu biljaka i u zidovima životinjskih creva nema otvora. Proces kojim se to postiže zove se „osmoza“.
Kad stavite dva gasa jedan pored drugog, a ničim ih ne razdvojite, oni će se brzo pomešati. Isto važi i za tečnosti. Na primer, kap mastila će postepeno ravnomerno obojiti celu čašu vode.
Kod osmoze se ovo mešanje vrši kroz opnu, kao što su tanki zidovi sićušnih dlačica korenja biljaka ili obloge creva. Ova opna usporava proces mešanja, ali ga ne zaustavlja. U procesu osmoze kod živih bića opne propuštaju izvesne materije, a druge zaustavljaju. To delimično zavisi od građe opne, a delimično od sastava materije koja dolazi u dodir s njom. Naučnici misle da rastvorene materije u procesu osmoze prolaze kroz prostore između molekula, koji sačinjavaju opnu ili „membranu“.
Rastvoreni sastojci u dodiru s membranom vrše na nju izvestan pritisak, zvani „osmodski pritisak“. Ona strana s koje ima više čestica rastvorene materije ima veći osmodski pritisak, i stoga pravac u kome se ovaj proces uglavnom vrši je iz oblasti većeg u oblast manjeg pritiska.
Ali ovo kretanje se vrši u oba pravca, jer sve što može da prođe kroz osmodsku opnu, može iz nje i da izađe. U našem telu, na primer, membrane krvnih sudova stalno propuštaju razne sastojke u oba pravca. Na taj način svarena hrana ulazi u krvotok, a suvišni ugljen-dioksid izlazi iz krvi kroz pluća.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Нема коментара:
Постави коментар