Nke zajedničke komponente ugovora o međunarodnom privrednom pravu (Ekonomija)

NEKE ZAJEDNIČKE KOMPONENTE UGOVORA O MEĐUNARODNOM PRIVREDNOM PRAVU

Ugovori u međunarodnom privrednom pravu imaju određene karakteristike zbog kojih se i razlikuju od ugovora građanskog i privrednog prava. Te osobine bi posmatrali sa gledišta o tome ko su subjekti u ovim ugovorima, šta je predmet ugovora, formalnost ugovora, koji je značaj od ugovora, nadležnost sudova kod potencijalnih sporova itd. Subjekti ugovora o međunarodnom poslovnom pravu su spoljnotrgovinska preduzeća i društva, ona koja zaključuju poslove iz predmeta svog poslovanja. Subjekti mogu da budu pravna i fizička lica kojima je spoljnotrgovinsko poslovanje delatnost koju obavljaju. Ovi ugovori imaju poseban značaj, njihov značaj nije samo što se ostvaruju interesi koji zadovoljavaju ugovorne strane, već se njihov interes ogleda i u tome što se daje veliki doprinos društvenoj zajednici. Zato što veliki značaj mogu da imaju više sfera društvene zajednice i sama država pruža povoljne uslove i daje određene beneficije za stvaranje povoljnih uslova na tržištu. Za zaključenje ovih ugovora nije potrebna neka posebna forma, ali zakon to može drugačije da predvidi. Zakon za neke slučajeve određuje obaveznu pisanu formu. On je neophodan da bi ugovor mogao da proizvodi pravno dejstvo. Pod ponudom za zaključenje ugovora se podrazumeva predlog za zaključenje ugovora određenom licu, ugovor mora da sadrži bitne sastojke da bi se i mogao zaključiti. Ova ponuda predstavlja slobodnu izjavu volje. Bitni elemnti zavise od toga o kojoj se vrsti ugovora radi. Ponuda mora da ima jasnu sadržinu, mora da bude ozbiljna i pre svega da je ostvariva. Ponuda takođe mora da bude data od kompetentnog lica. Može da se kaže da ponuda mora da ima ova obeležja; da je upućena određenim licima, da je dovoljno određena da bi se mogla prihvatiti i da izražava volju za obavezivanjem. Prihvatanje ponude je izjava volje ponuđenog da je saglasan sa svime što je u ponudi predstavljeno. Prihvatanje ponude mora da bude saglasno sa svim tačkama koje su predstavljene u njoj, sama ponuda je prihvaćena kada ponudilac primi izjavu ponuđenog, ako se odluka ne prihvatii odmah smatra se da je odbijena, ponuda koja je izvršena sa zakašnjenjem se smatra za ponudu ponuđenog i to novu ponudu. Ponuda može da se smatra prihvaćenom i ako ponuđeni recimo izvrši određenu uplatu i ona može da ima značenje da je tim činom ponuda prihvaćena. Ako ponuđeni ćuti to ne mora da znači da je ponuda prihvaćena. Postoji još mnogo situacija koje mogu da znače prihvatanje ponude ili njeno ne prihvatanje.