Šta je enzim?
Telo svake životinje i biljke je prava hemijska fabrika. U stvari, kad se neprekidno ne bi dešavale hemijske promene svih vrsta, život ne bi bio moguć. Čovek je u stanju da koristi hranu, da diše, da raste i da se kreće samo zahvaljujući hemijskim promenama koje se zbivaju u ćelijama, tkivima i organima njegovog organizma.
Evo jednog primera hemijskog životnog procesa. Vi jedete komad hleba, neki kolač ili krompir. Skrob u ovoj hrani se menja u šećere koji odlaze u krv. Tamo oni sagorevaju uz pomoć kiseonika iz vazduha koji udišete i vaše telo dobija energiju.
Hemičari su otkrili da hemijski proces kao ovaj i bilo koji drugi u živom organizmu — može da se obavi samo zato što ga potpomaže veoma mala količina neke belančevine koju proizvode žive ćelije. Ova belančevina se zove enzim. Za jedan enzim se kaže da je specifičan, što znači da je podešen da obavlja samo jedan određen zadatak. Svaki enzim započinje samo jedan hemijski proces.
Hemijske promene, kao što smo rekli, odigravaju se u svim živim bićima pa i biljkama. Tako, kada seme pšenice, ječma ili neke druge žitarice počne da raste, ono stvara enzime koji pretvaraju njegov skrob u šećere. Ova promena se zove razgradnja skroba u šećere, a enzim koji je vrši zove se dijastaza.
Iako znamo kakva je uloga enzima, mi još uvek ne znamo sve o njima. Oni su organska jedinjenja, što znači materije koje uvek sadrže ugljenik i vodonik, a često još i kiseonik i azot.
Postoji veoma veliki broj različitih enzima, ali je samo mali broj izdvojen iz sokova biljaka ili životinja.
Zanimljivo je da enzimi iako ih stvaraju samo žive ćelije, mogu da vrše hemijske promene i bez živih tkiva.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
среда, 24. март 2010.
Šta su vitamini? (Biologija)
Šta su vitamini?
Hrana koju unosimo u organizam sadrži mnoge važne sastojke, kao što su belančevine, masti, ugljeni hidrati, voda i mineralne materije. Ali sve to nije dovoljno. Da bismo se održali u životu potrebni su nam još i vitamini.
Vitamine stvaraju biljke ili životinje. Oni se moraju unositi u organizam u određenim količinama da bi životni procesi mogli nesmetano da se obavljaju. Kada u našem organizmu nema dovoljno vitamina, javljaju se neka oboljenja.
Još davno pre nego što je čovek saznao za vitamine primećeno je da se ljudi razboljevaju kada ne mogu da dođu do nekih vrsta hrane. Na primer, na dugim plovidbama mornari, koji su bili lišeni svežeg povrća, obolevali su od bolesti koja se zove skorbut.
Kada su pre više od sto godina vitamini otkriveni, nije se znao njihov hemijski sastav, pa su jednostavno nazvani vitamin A, B, C, D, itd.
Vitamin A se nalazi u masnom tkivu životinja, a potiče iz biljaka kojima se životinje hrane. Ovaj vitamin je važan za održavanje vida. Ima ga u mleku, žumancetu, jetri, ribljem ulju, šargarepi itd.
Vitamin B u stvari je grupa koju čini bar šest raznih vitamina. Najpoznatiji je vitamin B1, koji je neophodan za normalan rad živčanog sistema. Nalazi se u mleku, svežem voću i zrnevlju žitarica.
Vitamin C je najpoznatiji od svih vitamina. Zbog nedostatka ovog vitamina prskaju mali krvni sudovi, te se stvaraju modrice, naročito oko očiju, a desni lako krvare; pored toga smanjena je i otpornost celog organizma, naročito prema nekim bolestima. Vitamin C nalazi se u svežem voću i povrću.
Vitamin D je važan za pravilan razvoj zuba, kostiju i celog skeleta. Zbog njegovog nedostatka nastaje bolest koja se zove rahitis. Ima ga u velikim količinama u ribljem ulju, jetri i žumancetu. Sunčevi zraci omogućuju stvaranje ovog vitamina u našoj koži.
Izvor: 1000zašto, 1000 zato...
Hrana koju unosimo u organizam sadrži mnoge važne sastojke, kao što su belančevine, masti, ugljeni hidrati, voda i mineralne materije. Ali sve to nije dovoljno. Da bismo se održali u životu potrebni su nam još i vitamini.
Vitamine stvaraju biljke ili životinje. Oni se moraju unositi u organizam u određenim količinama da bi životni procesi mogli nesmetano da se obavljaju. Kada u našem organizmu nema dovoljno vitamina, javljaju se neka oboljenja.
Još davno pre nego što je čovek saznao za vitamine primećeno je da se ljudi razboljevaju kada ne mogu da dođu do nekih vrsta hrane. Na primer, na dugim plovidbama mornari, koji su bili lišeni svežeg povrća, obolevali su od bolesti koja se zove skorbut.
Kada su pre više od sto godina vitamini otkriveni, nije se znao njihov hemijski sastav, pa su jednostavno nazvani vitamin A, B, C, D, itd.
Vitamin A se nalazi u masnom tkivu životinja, a potiče iz biljaka kojima se životinje hrane. Ovaj vitamin je važan za održavanje vida. Ima ga u mleku, žumancetu, jetri, ribljem ulju, šargarepi itd.
Vitamin B u stvari je grupa koju čini bar šest raznih vitamina. Najpoznatiji je vitamin B1, koji je neophodan za normalan rad živčanog sistema. Nalazi se u mleku, svežem voću i zrnevlju žitarica.
Vitamin C je najpoznatiji od svih vitamina. Zbog nedostatka ovog vitamina prskaju mali krvni sudovi, te se stvaraju modrice, naročito oko očiju, a desni lako krvare; pored toga smanjena je i otpornost celog organizma, naročito prema nekim bolestima. Vitamin C nalazi se u svežem voću i povrću.
Vitamin D je važan za pravilan razvoj zuba, kostiju i celog skeleta. Zbog njegovog nedostatka nastaje bolest koja se zove rahitis. Ima ga u velikim količinama u ribljem ulju, jetri i žumancetu. Sunčevi zraci omogućuju stvaranje ovog vitamina u našoj koži.
Izvor: 1000zašto, 1000 zato...
Zbog čega osećamo glad? (Biologija)
Zbog čega osećamo glad?
Glad nema ničeg zajedničkog sa praznim želucem, mada većina ljudi veruje da ima. Novorođenče se rađa sa praznim želucem, pa ipak ne oseća glad prvih nekoliko dana. Ljudi koji su bolesni ili imaju temperaturu često ne osećaju glad iako im je želudac prazan.
Glad nastaje kada u krvi nema izvesnih hranljivih sastojaka. Čim se to dogodi, poruka se šalje centru za glad u mozgu. Ovaj centar deluje na želudac i creva kao kočnica. Sve dok u krvi ima dovoljno hrane, centar za glad usporava rad želuca i creva. U trenutku kada iz krvi nestane ovih hranljivih sastojaka, centar za glad počinje da utiče na pojačanje rada želuca i creva. Zbog toga nam, kad smo gladni, često „krče“ creva.
Kada smo gladni, ne osećamo potrebu za nekom posebnom vrstom hrane, već samo za hranom koja će nas zasititi. Pa ipak, samo jedna vrsta hrane ne može da nas zadovolji i nije zdrava. Zar ne bi bilo teško jesti isključivo krompir, pa makar i u najrazličitijim vidovima? Međutim, ako za ručak jedemo supu, meso, povrće, voće i slatkiše u onoj količini koja je dovoljna za jedan obrok, ishrana će biti pravilna i mi ćemo biti zadovoljni.
Koliko dugo može da se živi bez hrane? Staloženi i mirni ljudi mogu da izdrže duže nego oni koji se lako uzbuđuju. Odrasli izdrže duže nego deca.
Među životinjama takođe postoje razlike. Krpelj i stenica mogu bez hrane da izdrže čitavu godinu dana. Pas ugine posle dvadesetak dana gladovanja. Male ptice ne mogu da izdrže bez hrane više od pet dana. Ukoliko je životinja manja i živahnija, utoliko brže troši svoje zalihe hrane. Toplokrvne životinje ne mogu da žive ako izgube više od polovine svoje normalne telesne težine.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Glad nema ničeg zajedničkog sa praznim želucem, mada većina ljudi veruje da ima. Novorođenče se rađa sa praznim želucem, pa ipak ne oseća glad prvih nekoliko dana. Ljudi koji su bolesni ili imaju temperaturu često ne osećaju glad iako im je želudac prazan.
Glad nastaje kada u krvi nema izvesnih hranljivih sastojaka. Čim se to dogodi, poruka se šalje centru za glad u mozgu. Ovaj centar deluje na želudac i creva kao kočnica. Sve dok u krvi ima dovoljno hrane, centar za glad usporava rad želuca i creva. U trenutku kada iz krvi nestane ovih hranljivih sastojaka, centar za glad počinje da utiče na pojačanje rada želuca i creva. Zbog toga nam, kad smo gladni, često „krče“ creva.
Kada smo gladni, ne osećamo potrebu za nekom posebnom vrstom hrane, već samo za hranom koja će nas zasititi. Pa ipak, samo jedna vrsta hrane ne može da nas zadovolji i nije zdrava. Zar ne bi bilo teško jesti isključivo krompir, pa makar i u najrazličitijim vidovima? Međutim, ako za ručak jedemo supu, meso, povrće, voće i slatkiše u onoj količini koja je dovoljna za jedan obrok, ishrana će biti pravilna i mi ćemo biti zadovoljni.
Koliko dugo može da se živi bez hrane? Staloženi i mirni ljudi mogu da izdrže duže nego oni koji se lako uzbuđuju. Odrasli izdrže duže nego deca.
Među životinjama takođe postoje razlike. Krpelj i stenica mogu bez hrane da izdrže čitavu godinu dana. Pas ugine posle dvadesetak dana gladovanja. Male ptice ne mogu da izdrže bez hrane više od pet dana. Ukoliko je životinja manja i živahnija, utoliko brže troši svoje zalihe hrane. Toplokrvne životinje ne mogu da žive ako izgube više od polovine svoje normalne telesne težine.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Zašto moramo da jedemo? (Biologija)
Zašto moramo da jedemo?
Kad ne bismo jeli, ne bismo mogli ni da živimo ni da rastemo. Utvrđeno je koje su hranljive materije potrebne našem telu i koliko nam tih materija treba da bismo očuvali zdravlje. Drugim rečima, nije dovoljno samo jesti već se mora uzimati dovoljna količina svake vrste hranljivih materija.
Hrana bogata belančevinama (mleko, jaja, sir, meso i riba) sadrži velike količine ove materije koja je potrebna organizmu za izgradnju novih ćelija.
Ugljeni hidrati (krompir, brašno, pirinač i kolači) sadrže veliku količinu skroba ili šećera, važnih za organizam jer u njemu održavaju toplotu i daju mu energiju. Skoro sva hrana sadrži i izvesnu količinu masti, a one daju organizmu najviše energije.
Ali telu nisu potrebne samo belančevine, ugljeni hidrati i masti, već i materije koje se zovu minerali. Takvih potrebnih minerala ima osamnaest. Kalcijum i fosfor omogućuju rastenje i održavanje kostiju i zuba. Gvožđe potpomaže pravilan rad ćelija. Bakar omogućuje telu da raste i stvara hemoglobin. Jod isto tako pomaže rad organizma, itd.
Prema tome, belančevine, ugljeni hidrati, masti i minerali su podjednako potrebni za rad i rastenje organizma. Je li to sve? Nije. Organizmu su isto tako potrebni i vitamini za kontrolu mnogih životnih procesa.
Pomenimo da se i voda može smatrati hranom, pošto služi organizmu na više načina. Iz svega ovoga vidite da jesti ne znači samo utoliti glad i zadovoljiti želju za dobrim jelom. Dobra, uravnotežena ishrana je bitna za održavanje zdravog organizma.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Kad ne bismo jeli, ne bismo mogli ni da živimo ni da rastemo. Utvrđeno je koje su hranljive materije potrebne našem telu i koliko nam tih materija treba da bismo očuvali zdravlje. Drugim rečima, nije dovoljno samo jesti već se mora uzimati dovoljna količina svake vrste hranljivih materija.
Hrana bogata belančevinama (mleko, jaja, sir, meso i riba) sadrži velike količine ove materije koja je potrebna organizmu za izgradnju novih ćelija.
Ugljeni hidrati (krompir, brašno, pirinač i kolači) sadrže veliku količinu skroba ili šećera, važnih za organizam jer u njemu održavaju toplotu i daju mu energiju. Skoro sva hrana sadrži i izvesnu količinu masti, a one daju organizmu najviše energije.
Ali telu nisu potrebne samo belančevine, ugljeni hidrati i masti, već i materije koje se zovu minerali. Takvih potrebnih minerala ima osamnaest. Kalcijum i fosfor omogućuju rastenje i održavanje kostiju i zuba. Gvožđe potpomaže pravilan rad ćelija. Bakar omogućuje telu da raste i stvara hemoglobin. Jod isto tako pomaže rad organizma, itd.
Prema tome, belančevine, ugljeni hidrati, masti i minerali su podjednako potrebni za rad i rastenje organizma. Je li to sve? Nije. Organizmu su isto tako potrebni i vitamini za kontrolu mnogih životnih procesa.
Pomenimo da se i voda može smatrati hranom, pošto služi organizmu na više načina. Iz svega ovoga vidite da jesti ne znači samo utoliti glad i zadovoljiti želju za dobrim jelom. Dobra, uravnotežena ishrana je bitna za održavanje zdravog organizma.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Šta je masno tkivo? (Biologija)
Šta je masno tkivo?
Danas skoro svako vodi računa o svojoj telesnoj težini i veliki broj ljudi i žena drži neku dijetu. Može se reći da „salo“ niko ne želi.
Pa ipak, masno tkivo, ili salo, vrlo je potrebno ljudskom organizmu. Ono se nagomilava na sledeći način: na nekim mestima ćelije vezivnog tkiva bivaju ispunjene masnim materijama. Najpre se pojavljuju sićušne kapljice u unutrašnjosti ćelija. One se povećavaju po obimu, spajaju u veliku kap i najzad ispunjavaju skoro celu ćeliju. Na kraju, ćelija se pretvara u veliku kap masti okruženu tankom opnom.
Takve ćelije se stvaraju samo na nekim delovima tela. Uši, nos, čelo i okolina zglobova normalno nemaju masno tkivo. Po pravilu, žensko telo nagomilava više masnog tkiva nego muško. Na primer, normalno telo muškarca sadrži oko 10 procenata masnog tkiva, dok normalno žensko telo ima oko 25 procenata. To znači da jedan mlad čovek može da ima oko 7 kg masnog tkiva u svom telu, a mlada žena oko 17 kg!
Organizam nagomilava masti da bi mu služile kao rezerva hrane. Masti su naročito pogodne za ovu svrhu zato što su najbolje gorivo koje poznajemo. Normalno svakodnevno gorivo koje troši organizam je šećer. Organizam sagoreva šećer vrlo lako; sagorevanje masti je komplikovaniji proces. Ali masti imaju dvostruko veću toplotnu vrednost od šećera, te su zato naročito pogodne kao rezervna hrana u telu. Kada uzimate nedovoljne količine hrane za potrebe vašeg organizma, rezerve masti počinju da se troše.
Drugi razlog što je telu potrebno masno tkivo jeste njegova zaštitna uloga. Masno tkivo deluje kao gumeni jastuk. Ne može se stisnuti, zato što je elastično. Ovi „jastuci“ od masti nalaze se na sedalnom predelu, tako da možemo udobno da sedimo, ispod svoda stopala, ispod kože dlana, na obrazima i u jastucima na kojima leže naše očne jabučice.
Treća uloga masnog tkiva jeste da čovečje telo štiti od prekomernog gubitka toplote.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Danas skoro svako vodi računa o svojoj telesnoj težini i veliki broj ljudi i žena drži neku dijetu. Može se reći da „salo“ niko ne želi.
Pa ipak, masno tkivo, ili salo, vrlo je potrebno ljudskom organizmu. Ono se nagomilava na sledeći način: na nekim mestima ćelije vezivnog tkiva bivaju ispunjene masnim materijama. Najpre se pojavljuju sićušne kapljice u unutrašnjosti ćelija. One se povećavaju po obimu, spajaju u veliku kap i najzad ispunjavaju skoro celu ćeliju. Na kraju, ćelija se pretvara u veliku kap masti okruženu tankom opnom.
Takve ćelije se stvaraju samo na nekim delovima tela. Uši, nos, čelo i okolina zglobova normalno nemaju masno tkivo. Po pravilu, žensko telo nagomilava više masnog tkiva nego muško. Na primer, normalno telo muškarca sadrži oko 10 procenata masnog tkiva, dok normalno žensko telo ima oko 25 procenata. To znači da jedan mlad čovek može da ima oko 7 kg masnog tkiva u svom telu, a mlada žena oko 17 kg!
Organizam nagomilava masti da bi mu služile kao rezerva hrane. Masti su naročito pogodne za ovu svrhu zato što su najbolje gorivo koje poznajemo. Normalno svakodnevno gorivo koje troši organizam je šećer. Organizam sagoreva šećer vrlo lako; sagorevanje masti je komplikovaniji proces. Ali masti imaju dvostruko veću toplotnu vrednost od šećera, te su zato naročito pogodne kao rezervna hrana u telu. Kada uzimate nedovoljne količine hrane za potrebe vašeg organizma, rezerve masti počinju da se troše.
Drugi razlog što je telu potrebno masno tkivo jeste njegova zaštitna uloga. Masno tkivo deluje kao gumeni jastuk. Ne može se stisnuti, zato što je elastično. Ovi „jastuci“ od masti nalaze se na sedalnom predelu, tako da možemo udobno da sedimo, ispod svoda stopala, ispod kože dlana, na obrazima i u jastucima na kojima leže naše očne jabučice.
Treća uloga masnog tkiva jeste da čovečje telo štiti od prekomernog gubitka toplote.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Šta su kalorije? (Biologija)
Šta su kalorije?
Da bismo shvatili šta su kalorije i kakva je njihova uloga u ljudskom organizmu, treba da počnemo od ishrane uopšte.
U našem telu hrana se razlaže oksidacijom. Možemo čak reći da hrana „sagoreva“. Toplotu koja se pri sagorevanju oslobađa merimo kalorijama. Gram-kalorija je količina toplote potrebne da se temperatura jednog grama vode podigne za jedan stepen. Kilogram-kalorija, ili prosto kalorija, hiljadu puta je veća, a za merenje kaloričnosti hrane obično se uzima kilogram-kalorija.
Svaka vrsta hrane, dok sagoreva, daje izvestan broj kalorija. Na primer, jedan gram belančevina daje četiri, a gram masti devet kalorija. Za ljudsko telo nije bitno koja od ovih materija sagoreva, ali samo dotle dok se iz hrane dobija do
voljno energije za održavanje života.
Broj kalorija potrebnih čoveku zavisi od rada koji obavlja. Čoveku teškom oko 85 kg potrebno je samo 1680 kalorija dnevno kada potpuno miruje. Ako takav čovek obavlja neki lakši posao, njemu treba 3360 kalorija dnevno, a za vršenje napornog rada čak i 6720 kalorija da bi telo i u tim uslovima normalno funkcionisalo.
Deci treba više kalorija nego odraslim, jer ona pored rada još i rastu. Zimi nam je potrebno više kalorija nego leti. „Gorivo“ koje naše telo obično troši je skrob i šećer. Šta se dešava ako uzmemo više takvih materija nego što nam treba? Telo troši samo onoliko koliko mu je potrebno i čuva izvesne zalihe za docnije. Takva zaliha može da iznosi otprilike trećinu količine potrebne za jedan dan. Sve ostalo se pretvara u mast.
Izvor: 1000zašto, 1000 zato…
Da bismo shvatili šta su kalorije i kakva je njihova uloga u ljudskom organizmu, treba da počnemo od ishrane uopšte.
U našem telu hrana se razlaže oksidacijom. Možemo čak reći da hrana „sagoreva“. Toplotu koja se pri sagorevanju oslobađa merimo kalorijama. Gram-kalorija je količina toplote potrebne da se temperatura jednog grama vode podigne za jedan stepen. Kilogram-kalorija, ili prosto kalorija, hiljadu puta je veća, a za merenje kaloričnosti hrane obično se uzima kilogram-kalorija.
Svaka vrsta hrane, dok sagoreva, daje izvestan broj kalorija. Na primer, jedan gram belančevina daje četiri, a gram masti devet kalorija. Za ljudsko telo nije bitno koja od ovih materija sagoreva, ali samo dotle dok se iz hrane dobija do
voljno energije za održavanje života.
Broj kalorija potrebnih čoveku zavisi od rada koji obavlja. Čoveku teškom oko 85 kg potrebno je samo 1680 kalorija dnevno kada potpuno miruje. Ako takav čovek obavlja neki lakši posao, njemu treba 3360 kalorija dnevno, a za vršenje napornog rada čak i 6720 kalorija da bi telo i u tim uslovima normalno funkcionisalo.
Deci treba više kalorija nego odraslim, jer ona pored rada još i rastu. Zimi nam je potrebno više kalorija nego leti. „Gorivo“ koje naše telo obično troši je skrob i šećer. Šta se dešava ako uzmemo više takvih materija nego što nam treba? Telo troši samo onoliko koliko mu je potrebno i čuva izvesne zalihe za docnije. Takva zaliha može da iznosi otprilike trećinu količine potrebne za jedan dan. Sve ostalo se pretvara u mast.
Izvor: 1000zašto, 1000 zato…
Šta je tuberkuloza? (Biologija)
Šta je tuberkuloza?
Tuberkuloza ili skraćeno TBC je zarazna bolest koju izaziva bacil tuberkuloze. Ima je na žalost, u svim delovima sveta, a najčešća je u prenaseljenim krajevima gde ljudi žive u nehigijenskim uslovima i slabo se hrane.
Čovek je, srećom vrlo otporan prema ovoj zarazi. Otprilike 90 procenata ljudi koji žive u gradovima dobija, pre ili kasnije, ovu bolest u blagom obliku, ali većina čak to i ne zna. Manje od 10 procenata obolelih od tuberkuloze umire od nje.
Postoje tri vrste bacila tuberkuloze — bacil ljudske tuberkuloze, bacil goveđe i bacil ptičje tuberkuloze. Čovek može da se zarazi bacilom ljudske ili bacilom goveđe tuberkuloze. Ovi bacili najčešće dospevaju u telo vazduhom preko pluća. Promena koju oni najpre izazovu naziva se primarni afekt. To je zapaljenje i propadanje tkiva.
Posle primarne zaraze prouzrokovači se obično prenose u plućne limfne žlezde, gde izazivaju još jače zapaljenje. Organizam je dotle imao vremena da stvori izvesnu otpornost, ili imunitet, prema tuberkulozi. U većini slučajeva oštećena mesta zarastaju čvrstim ožiljnim tkivom. Međutim, izvestan broj prouzrokovača može da ostane u organizmu ali da ne izaziva dalje promene.
Ponekad se tuberkulozno oboljenje javlja ponovo kada čovek zađe u starije životno doba. To može da bude nova infekcija ili stara koja se razbudila.
Prouzrokovači tuberkuloze mogu da dospeju i u krvotok, pa njime u druge organe i na taj način da zaraze bubrege ili zglobove. Kada se tuberkulota proširi na celo telo, to je iscrpljujuća bolest koja polako uništava organizam. Tuberkulozu su nekada zvali „sušica“ zato što su ljudi oboleli od nje bili vrlo mršavi.
Pošto se ova bolest može javiti i u blagom obliku, tako da se ne primeti, treba ići redovno na kontrolni pregled.
U poslednje vreme organizuju se i fluorografska snimanja pluća kao vrlo efikasan način za otkrivanje obolelih od tuberkuloze, koji se onda upućuju na lečenje.
Izvor: 1000 zašto. 1000 zato…
Tuberkuloza ili skraćeno TBC je zarazna bolest koju izaziva bacil tuberkuloze. Ima je na žalost, u svim delovima sveta, a najčešća je u prenaseljenim krajevima gde ljudi žive u nehigijenskim uslovima i slabo se hrane.
Čovek je, srećom vrlo otporan prema ovoj zarazi. Otprilike 90 procenata ljudi koji žive u gradovima dobija, pre ili kasnije, ovu bolest u blagom obliku, ali većina čak to i ne zna. Manje od 10 procenata obolelih od tuberkuloze umire od nje.
Postoje tri vrste bacila tuberkuloze — bacil ljudske tuberkuloze, bacil goveđe i bacil ptičje tuberkuloze. Čovek može da se zarazi bacilom ljudske ili bacilom goveđe tuberkuloze. Ovi bacili najčešće dospevaju u telo vazduhom preko pluća. Promena koju oni najpre izazovu naziva se primarni afekt. To je zapaljenje i propadanje tkiva.
Posle primarne zaraze prouzrokovači se obično prenose u plućne limfne žlezde, gde izazivaju još jače zapaljenje. Organizam je dotle imao vremena da stvori izvesnu otpornost, ili imunitet, prema tuberkulozi. U većini slučajeva oštećena mesta zarastaju čvrstim ožiljnim tkivom. Međutim, izvestan broj prouzrokovača može da ostane u organizmu ali da ne izaziva dalje promene.
Ponekad se tuberkulozno oboljenje javlja ponovo kada čovek zađe u starije životno doba. To može da bude nova infekcija ili stara koja se razbudila.
Prouzrokovači tuberkuloze mogu da dospeju i u krvotok, pa njime u druge organe i na taj način da zaraze bubrege ili zglobove. Kada se tuberkulota proširi na celo telo, to je iscrpljujuća bolest koja polako uništava organizam. Tuberkulozu su nekada zvali „sušica“ zato što su ljudi oboleli od nje bili vrlo mršavi.
Pošto se ova bolest može javiti i u blagom obliku, tako da se ne primeti, treba ići redovno na kontrolni pregled.
U poslednje vreme organizuju se i fluorografska snimanja pluća kao vrlo efikasan način za otkrivanje obolelih od tuberkuloze, koji se onda upućuju na lečenje.
Izvor: 1000 zašto. 1000 zato…
Šta je alergija? (Biologija)
Šta je alergija?
Biti alergičan znači biti izuzetno osetljiv na jednu ili više običnih materija. To mogu da budu hrana, hemikalije, lekovi, čak i obična kućna prašina ili čestice koje otpadaju sa mačke, psa ili konja.
Materije koje izazivaju alergiju nazivaju se alergeni. Zašto alergeni utiču na neke ljude, a na druge ne? To medicina još nije objasnila. Danas se misli da nasleđe ima izvesnu ulogu u pojavi alergije. U mnogim porodicama dedovi i babe, roditelji i deca su osetljivi na istu materiju. Međutim, ponekad je samo jedan član porodice alergičan. Takođe se veruje da uzbuđenja imaju udela u javljanju alergije. Strah, ljutina i zabrinutost izgleda da pojačavaju alergični napad.
Šta se događa u organizmu kad neko ima alergiju? Smatra se da alergen, kada dospe u organizam, podstiče ćelije da stvaraju antitela. Antitela su jedna od glavnih odbrambenih snaga organizma. Ali kada je u pitanju alergija, ona dovode do neželjenih reakcija.
Misli se da alergična materija zajedno sa antitelima čije je stvaranje izazvala prouzrokuje u organizmu oslobađanje hemijske supstancije — histamina. A histamin, delujući na krvne sudove i na pluća, izaziva alergične pojave. Količina stvorenog histamina je ili vrlo mala, ili ga ima samo u napadnutim delovima tela, jer histamin nije nađen u krvi ljudi koji imaju alergične napade.
Kao što vidite, ima još mnogo štošta da se sazna o alergiji.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Biti alergičan znači biti izuzetno osetljiv na jednu ili više običnih materija. To mogu da budu hrana, hemikalije, lekovi, čak i obična kućna prašina ili čestice koje otpadaju sa mačke, psa ili konja.
Materije koje izazivaju alergiju nazivaju se alergeni. Zašto alergeni utiču na neke ljude, a na druge ne? To medicina još nije objasnila. Danas se misli da nasleđe ima izvesnu ulogu u pojavi alergije. U mnogim porodicama dedovi i babe, roditelji i deca su osetljivi na istu materiju. Međutim, ponekad je samo jedan član porodice alergičan. Takođe se veruje da uzbuđenja imaju udela u javljanju alergije. Strah, ljutina i zabrinutost izgleda da pojačavaju alergični napad.
Šta se događa u organizmu kad neko ima alergiju? Smatra se da alergen, kada dospe u organizam, podstiče ćelije da stvaraju antitela. Antitela su jedna od glavnih odbrambenih snaga organizma. Ali kada je u pitanju alergija, ona dovode do neželjenih reakcija.
Misli se da alergična materija zajedno sa antitelima čije je stvaranje izazvala prouzrokuje u organizmu oslobađanje hemijske supstancije — histamina. A histamin, delujući na krvne sudove i na pluća, izaziva alergične pojave. Količina stvorenog histamina je ili vrlo mala, ili ga ima samo u napadnutim delovima tela, jer histamin nije nađen u krvi ljudi koji imaju alergične napade.
Kao što vidite, ima još mnogo štošta da se sazna o alergiji.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Šta je to astma? (Biologija)
Šta je to astma?
Većina ljudi misli da imamo samo dva krajnika postavljena sa svake strane grla odmah pored jezika. Ali to nije tačno.
Postoji nekoliko krajnika različite veličine. Krajnici su mali čvorovi sastavljeni od naročite vrste tkiva, koje se zove limfoidno tkivo. Zbog svog položaja, imaju poseban zadatak: oni su prva odbrana od infekcije koja ulazi kroz nos i usta.
Najveći par krajnika koji leže blizu nepca zovu se nepčani krajnici. Visoko i pozadi u ždrelu ima nekoliko manjih krajnika; njih nazivamo treći krajnik. Malih krajnika ima i pozadi, na jeziku, nešto ispod njegove površine.
Krajnici su pokriveni istim glatkim omotačem koji oblaže i usta. Na krajnicima se ovaj omotač spušta u dubinu i ponire u krajnik. Na taj način se obrazuju duboki cepčići koji se zovu kripte. Kripte zadržavaju klice i druge materije iz usta. Bela krvna zrnca opkoljavaju klice koje uđu u kripte i pomažu da se te klice unište. Normalna uloga krajnika i jeste da se bore protiv infekcije.
Nekad klice u ovim kriptama mogu da savladaju odbranu krajnika i da izazovu zapaljenje čitavog krajnika. Ovo zapaljenje se zove tonzilitis ili gnojava angina. Jedan ili mnogo češće oba krajnika postaju uvećani i bolni. Kripte su nabrekle i nekad iz njih izlazi na površinu krajnika gust gnoj. Od angine češće obolevaju deca nego odrasli.
Izvor: 1000 zašto. 1000 zato…
Većina ljudi misli da imamo samo dva krajnika postavljena sa svake strane grla odmah pored jezika. Ali to nije tačno.
Postoji nekoliko krajnika različite veličine. Krajnici su mali čvorovi sastavljeni od naročite vrste tkiva, koje se zove limfoidno tkivo. Zbog svog položaja, imaju poseban zadatak: oni su prva odbrana od infekcije koja ulazi kroz nos i usta.
Najveći par krajnika koji leže blizu nepca zovu se nepčani krajnici. Visoko i pozadi u ždrelu ima nekoliko manjih krajnika; njih nazivamo treći krajnik. Malih krajnika ima i pozadi, na jeziku, nešto ispod njegove površine.
Krajnici su pokriveni istim glatkim omotačem koji oblaže i usta. Na krajnicima se ovaj omotač spušta u dubinu i ponire u krajnik. Na taj način se obrazuju duboki cepčići koji se zovu kripte. Kripte zadržavaju klice i druge materije iz usta. Bela krvna zrnca opkoljavaju klice koje uđu u kripte i pomažu da se te klice unište. Normalna uloga krajnika i jeste da se bore protiv infekcije.
Nekad klice u ovim kriptama mogu da savladaju odbranu krajnika i da izazovu zapaljenje čitavog krajnika. Ovo zapaljenje se zove tonzilitis ili gnojava angina. Jedan ili mnogo češće oba krajnika postaju uvećani i bolni. Kripte su nabrekle i nekad iz njih izlazi na površinu krajnika gust gnoj. Od angine češće obolevaju deca nego odrasli.
Izvor: 1000 zašto. 1000 zato…
Kakva je uloga krajnika? (Biologija)
Kakva je uloga krajnika?
Većina ljudi misli da imamo samo dva krajnika postavljena sa svake strane grla odmah pored jezika. Ali to nije tačno.
Postoji nekoliko krajnika različite veličine. Krajnici su mali čvorovi sastavljeni od naročite vrste tkiva, koje se zove limfoidno tkivo. Zbog svog položaja, imaju poseban zadatak: oni su prva odbrana od infekcije koja ulazi kroz nos i usta.
Najveći par krajnika koji leže blizu nepca zovu se nepčani krajnici. Visoko i pozadi u ždrelu ima nekoliko manjih krajnika; njih nazivamo treći krajnik. Malih krajnika ima i pozadi, na jeziku, nešto ispod njegove površine.
Krajnici su pokriveni istim glatkim omotačem koji oblaže i usta. Na krajnicima se ovaj omotač spušta u dubinu i ponire u krajnik. Na taj način se obrazuju duboki cepčići koji se zovu kripte. Kripte zadržavaju klice i druge materije iz usta. Bela krvna zrnca opkoljavaju klice koje uđu u kripte i pomažu da se te klice unište. Normalna uloga krajnika i jeste da se bore protiv infekcije.
Nekad klice u ovim kriptama mogu da savladaju odbranu krajnika i da izazovu zapaljenje čitavog krajnika. Ovo zapaljenje se zove tonzilitis ili gnojava angina. Jedan ili mnogo češće oba krajnika postaju uvećani i bolni. Kripte su nabrekle i nekad iz njih izlazi na površinu krajnika gust gnoj. Od angine češće obolevaju deca nego odrasli.
Izvor: 1000 zašto. 1000 zato…
Većina ljudi misli da imamo samo dva krajnika postavljena sa svake strane grla odmah pored jezika. Ali to nije tačno.
Postoji nekoliko krajnika različite veličine. Krajnici su mali čvorovi sastavljeni od naročite vrste tkiva, koje se zove limfoidno tkivo. Zbog svog položaja, imaju poseban zadatak: oni su prva odbrana od infekcije koja ulazi kroz nos i usta.
Najveći par krajnika koji leže blizu nepca zovu se nepčani krajnici. Visoko i pozadi u ždrelu ima nekoliko manjih krajnika; njih nazivamo treći krajnik. Malih krajnika ima i pozadi, na jeziku, nešto ispod njegove površine.
Krajnici su pokriveni istim glatkim omotačem koji oblaže i usta. Na krajnicima se ovaj omotač spušta u dubinu i ponire u krajnik. Na taj način se obrazuju duboki cepčići koji se zovu kripte. Kripte zadržavaju klice i druge materije iz usta. Bela krvna zrnca opkoljavaju klice koje uđu u kripte i pomažu da se te klice unište. Normalna uloga krajnika i jeste da se bore protiv infekcije.
Nekad klice u ovim kriptama mogu da savladaju odbranu krajnika i da izazovu zapaljenje čitavog krajnika. Ovo zapaljenje se zove tonzilitis ili gnojava angina. Jedan ili mnogo češće oba krajnika postaju uvećani i bolni. Kripte su nabrekle i nekad iz njih izlazi na površinu krajnika gust gnoj. Od angine češće obolevaju deca nego odrasli.
Izvor: 1000 zašto. 1000 zato…
Пријавите се на:
Постови (Atom)
