Kakvu ulogu imaju bela krvna zrnca? (Biologija)

Kakvu ulogu imaju bela krvna zrnca?

Belih krvnih zrnaca ima u krvi skoro 900 puta manje nego crvenih.
Mada su crvena zrnca daleko brojnija u krvi i daju joj svoju boju, bela krvna zrnca imaju isto tako značajnu ulogu. Bela krvna zrnca se još nazivaju leukociti.
Najbrojniji leukociti su granulociti. Ove ćelije prelaze u krv i izlaze iz nje na onom mestu na kome su se sakupile klice ili gde je povređeno tkivo. Neke od njih, koje nazivamo neutrofili, uvlače u sebe bakterije i uništavaju ih. Leukociti stvaraju materije koje vare i omekšavaju mrtvo tkivo i obrazuju gnoj.
Druga bela krvna zrnca se zovu limfociti. Njihov broj se često povećava kada se u telu duže vreme održava neka infekcija. Ona su sastavni deo telesnog mehanizma za borbu protiv infekcija, tako da je njihova uloga, kao što vidite, veoma važna.
Treća vrsta belih krvnih zrnaca su monociti. Ove ćelije, zajedno sa drugim ćelijama u tkivima, imaju sposobnost da prihvataju delove mrtve materije. One mogu takođe da okruže neku materiju, kao što je prašina i da je spreče da dođe u dodir sa zdravim ćelijama tkiva.
Iako su bela krvna zrnca tako potrebna organizmu, ipak nije dobro kad ih ima suviše.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…

Šta su crvena krvna zrnca? (Biologija)

Kad krv prolazi kroz pluća, kiseonik se vezuje sa hemoglobinom crvenog krvnog zrnca. Crveno krvno zrnce nosi kiseonik kroz arterije i kapilare svim ćelijama tela. Ugljen-dioksid iz ćelija tela odlazi kroz vene u pluća na isti način, kombinovan uglavnom sa hemoglobinom.
Odakle potiču ova zrnca? Očigledno, „fabrika“ u kojoj se stvara tako ogromna količina zrnaca — koštana srž — mora imati neverovatnu sposobnost proizvodnje — a naročito kada se uzme u obzir da se pre ili kasnije svako od ovih zrnaca raspada i zamenjuje novim! Jer crvena krvna zrnca žive samo oko četiri meseca a onda se raspadaju, većinom u slezini.
Čovečja koštana srž se prilagođava njegovim potrebama za kiseonikom. Na velikim visinama ona proizvodi više crvenih krvnih zrnaca, a na malim visinama manje. Ljudi koji žive na planinskim vrhovima mogu da imaju skoro dvostruko veći broj crvenih krvnih zrnaca nego ljudi koji žive na obali mora!
Broj i veličina crvenih krvnih zrnaca jednog živog bića zavise od njegove potrebe za kiseonikom. Crvi nemaju krvnih zrnaca. Hladnokrvne životinje — vodozemci — imaju velika i relativno malobrojna krvna zrnca u svojoj krvi. Male, toplokrvne životinje koje žive u planinskim predelima imaju najveći broj crvenih krvnih zrnaca.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…

Šta je krvna plazma? (Biologija)

Šta je krvna plazma?

Od ukupne količine krvi, otprilike 55 procenata sačinjava plazma, bistra, bledožućkasta tečnost. Posle jela, male loptice masti lebde u plazmi i ona dobija mlečni izgled. Zato ne treba jesti pre uzimanja krvi za pregled.
Plazma je kao reka koja prenosi materije važne za život: svarene hranljive materije od zidova tankog creva do telesnih tkiva, a takođe suvišne materije iz tkiva u bubrege.
Ali, to je samo jedan deo posla koji obavlja plazma. Ona prenosi antitela koja stvaraju otpornost prema bolestima. hormone koji regulišu razne funkcije tela i deo ugljen-dioksida iz tkiva u pluća. Plazma sadrži nekoliko stotina različitih materija.
Pored ovih materija. Plazma sadrži vodu — oko 91 procenat, belančevine — 7, i mineralne soli — 0,9. Soli i belančevine su vrlo važne za održavanje potrebne ravnoteže između vode u tkivima i u krvi. Mineralne soli u plazmi vrše i druge životno značajne funkcije. Plazma dobija mineralne soli iz hrane koju unosimo.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…

Šta je krv? (Biologija)

Šta je krv?

Krv je tečnost neophodna za život. Ona teče kroz arterije, kapilare i vene našeg tela, a sastoji se od tečnog dela koji se zove plazma i krvnih zrnaca koja plove u plazmi. U telu odrasle osobe ima oko 6,5 litara krvi.
Krv je najsavršeniji prenosni sistem: ona donosi hranu i kiseonik svakoj ćeliji, odnosi štetne proizvode, raznosi hormone i druge materije, pomaže organizmu da se bori protiv infekcije i da podešava telesnu tollotu.
Krvnih zrnaca ima tri vrste. To su: crvena krvna zrnca, koja daju krvi crvenu boju i prenose kiseonik, bela krvna zrnca, kojih ima nekoliko vrsta i čiji je zadatak da se bore protiv infekcije, i najzad, krvne pločice koje pomažu zgrušavanje krvi i na taj način sprečavaju suvišno krvavljenje i gubitak krvi iz povređenog krvnog suda.
Sva krvna zrnca stvaraju se u koštanoj srži. Ako pogledate otvorenu kost, videćete u njenoj šupljini crvenkasto-sivu sunđerastu materiju. Pod mikroskopom u njoj se vidi mreža krvnih sudova i vlakana vezivnog tkiva, između kojih se nalaze bezbrojne, krupne ćelije srži gde se stvaraju krvna zrnca.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…

Šta su arterije, vene i kapilari? (Biologija)

Šta su arterije, vene i kapilari?

Nigde u svetu ne postoji sistem transporta čiji se učinak može uporediti sa učinkom sistema za krvotok u čovečjem telu.
Veliki putevi i auto-putevi svih vrsta povezuju velike gradove da bi u njih mogla da se dopremi hrana i drugi potreban materijal. Takvi veliki putevi u telu su arterije — sudovi koji odvode krv iz srca, i vene, kroz koje se krv vraća u srce.
Međutim, i malim gradovima i selima takođe su potrebni hrana i snabdevanje. Mali putevi i ulice dopiru do sela i kuća, kao što kapilari u čovečjem telu dopiru do najmanje ćelije.
Arterije leže duboko u tkivima, osim u predelu ručnog zgloba, na gornjoj strani stopala, na slepoočnici i na bočnim stranama vrata. Na ma kom od ovih mesta može se opipati puls, što je za lekara veoma važno.
Najveće arterije imaju zaliske na mestu na kome izlaze iz srca. Ove sudove grade mnoga elastična vlakna i mišići koji mogu da se šire i skupljaju. Arterijska krv je svetlocrvene boje i kreće se kroz arterije u talasima.
Vene leže bliže površini kože; krv je u njima tamnije boje i kreće se ravnomernije; one imaju zaliske na određenim rastojanjima celom dužinom svoga toka.
Daleko od srca, u svim delovima tela, veliki krvni sudovi postaju sićušni, tanki kao vlas, i zovu se kapilari. Kapilar je 50 puta tanji od najtanje čovečje vlasi! On je tako tanak da krvna zrnca prolaze kroz kapilar samo jedno za drugim, što znači da krv prolazi kroz kapilare vrlo sporo.
Šta se događa kada krv protiče kroz neki kapilar? Krv ne napušta kapilar, ali zid kapilara je vrlo tanak i sastoji se od samo jednog sloja ćelija. Kroz ovaj zid krv predaje svoj kiseonik okolnim tkivima, a zauzvrat prima ugljen-dioksid koji oslobađaju tkiva oko tog kapilara. Istovremeno iz krvi prelaze druge materije koje obezbeđuju ishranu tkiva, a štetni proizvodi ulaze u kapilar.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…

Kako krv cirkuliše? (Biologija)

Kako krv cirkuliše?

Sasvim uprošćeno rečeno, krv cirkuliše zato što je srce potiskuje kao pumpa. Arterije i vene su cevi kroz koje se krv raznosi. Krv struji i prenosi kiseonik iz pluća i hranljive materije iz organa za varenje u ostale delove tela, a odnosi ugljen-dioksid i nepotrebne materije iz tkiva.
Krvni sudovi su u stvari dva sistema cevi, od kojih je jedan veliki, a drugi mali. Nazivamo ih: veliki i mali krvotok. Oba su povezana sa srcem, „pumpom“, ali međusobno nisu spojena. Mali krvotok vodi od srca do pluća i nazad, a veliki ide iz srca u razne delove tela i vraća se opet u srce.
Krvni sudovi se zovu arterije, vene i kapilari. Arterije odnose krv iz srca, a vene je tamo vraćaju. Kapilari su mreža najsitnijih krvnih sudova koja povezuje venski i arterijski krvotok.
A sada reč-dve o „pumpi“ — srcu. Ono se može uporediti sa dvojnom zgradom na sprat. Spratu odgovaraju desna i leva pretkomora, a prizemlju desna i leva komora.
Postoje „vrata“ zvana zalisci između pretkomore i komore na svakoj strani, ali nijedna između dveju „kuća“. Postoje isto tako izlazna vrata obeju komora koja vode u arterije i ulazna vrata koja vode iz vena u pretkomore. Sva vrata u zdravom srcu dobro se zatvaraju, zato što krv, jednom istisnuta iz srca, ne sme da se vrati kroz isti otvor. Zalisci se otvaraju i zatvaraju sa svakim udarom srca.
Ako bismo pratili put krvi kroz celo telo, zapazili bismo ovo: krv sa kiseonikom iz pluća dolazi u levu pretkomoru (na „sprat“). Odatle prelazi u levu komoru (u „prizemlje“), a zatim u jednu veliku arteriju koja se zove aorta. Ona sa svojim granama odvodi krv u sve organe i delove tela.
Kroz kapilare krv prelazi iz najmanjih arterija u najmanje vene. Odatle teče sve većim i većim venama, a iz creva, slezine, i želuca prolazi prvo kroz jetru i najzad se sva krv sakuplja u desnoj pretkomori srca. Odatle prelazi u desnu komoru, a iz nje u arterije koje vode u pluća. Tamo se ona oslobađa ugljen-dioksida i izvesnog dela vode, a umesto toga uzima kiseonik. Tada je spremna da se vrati u levu pretkomoru i čitav proces počinje iznova.
Srce odrasle osobe ima veličinu stisnute pesnice, a teži oko 300 grama, pa ipak, ono za 24 časa proizvede energiju dovoljnu da se podigne oko 70 tona ili jedna lokomotiva na 33 cm iznad zemlje!
U toku dana srce se 100.000 puta zgrči i opusti. Srce odraslog muškarca za 24 časa ispumpa 16,5 litara krvi.


Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…

Zašto možemo da stojimo uspravno? (Biologija)

Zašto možemo da stojimo uspravno?

Uspravno stajanje i hodanje na dve noge najveća je veština kojom je čovek ovladao. Ona mora da se nauči. Ako bi nam četvoronožni gost sa druge planete došao u posetu, on bi se divio našoj sposobnosti da hodamo na dve noge. Kada bi to i sam pokušao, trebalo bi mu dosta vremena da nauči ovu veštinu, baš kao i nama kada smo bili mali.
Kad stojimo mirno, stalno vršimo pokrete za održavanje ravnoteže: premeštamo težinu s jedne noge na drugu a pritisak na zglobove i mišići usmeravaju telo da se pomeri na ovu ili onu stranu.
Da bismo održavali ravnotežu kada stojimo mirno, stalno radi oko 300 mišića u našem telu. Zbog toga smo umorni kada duže stojimo. U stvari, stajanje je rad.
U hodanju, mi ne koristimo samo veštinu održavanja ravnoteže već i dve prirodne sile. Prva je vazdušni pritisak. Naša butna kost odgovara udubljenju zgloba kuka tako savršeno da u ovom zglobu postoji vakuum. Vazdušni pritisak pomaže da se ovaj spoj drži čvrsto. Zahvaljujući tome noga je spojena za telo tako da se njena težina ne oseća.
Druga prirodna sila koju koristimo kad hodamo je sila Zemljine teže. Pošto mišići podignu nogu, sila Zemljine teže je povlači naniže i noga slobodno visi, kao klatno.
Kada vidite kako se akrobata šeta po zategnutom konopcu, održavajući ravnotežu, zapamtite da on obavlja istu, samo mnogo težu veštinu kao i vi kada stojite ili hodate. On je to morao da vežba dugo, dugo vremena.
izvor: 1000 zašto, 1000 zato…

Zašto idemo ukrug kad se izgubimo? (Biologija)

Zašto idemo ukrug kad se izgubimo?

Evo sigurnog načina da dobijete opkladu! Predložite nekom od vaših drugova da vezanih očiju ide duž trotoara, ali da pri tom ne pređe ivičnjak. On će sigurno izgubiti opkladu jer će uskoro početi da ide ukrug!
Ljudi koji se izgube u magli ili snežnoj mećavi često idu ukrug satima, zamišljajući da idu u određenom pravcu. Posle nekog vremena stižu tačno na ono mesto odakle su pošli.
Zašto ne možemo da idemo pravo bez pomoći naših očiju? Zato što je naše telo asimetrično. To znači da ne postoji savršena ravnoteža između naše leve i naše desne strane. Ako se posmatrate u ogledalu, primetićete da vam je desna polovina lica jače razvijena od leve. Na primer, desni obraz je ispupčeniji, a usta, oko i uho na jednoj strani lica su oštrije oblikovani. Srce je na levoj strani a jetra na desnoj. Skelet našeg tela je takođe asimetričan. Kičma nije savršeno prava. Naša bedra i naša stopala nisu ista na jednoj kao i na drugoj strani. Sve to znači da je struktura mišića u našem organizmu asimetrična i da nije u savršenoj ravnoteži.
Pošto se naši mišići na desnoj strani razlikuju od mišića na levoj, to utiče na način hoda, na naš korak. Kada zatvorimo oči, kontrola našeg koraka zavisi od mišića i strukture našeg tela a jedna strana nas goni da zaokrenemo u nekom pravcu. Na kraju idemo ukrug.
Ovo se ne odnosi samo na noge, već i na ruke. Vršene su provere u kojima su ljudi zavezanih očiju pokušavali da voze automobil u pravoj liniji. Posle otprilike 20 sekundi svaka testirana osoba je počinjala da vozi izvan druma! Zato širom otvorite oči kad idete peške ili vozite auto!
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…

Zašto se zamaramo? (Biologija)

Zašto se zamaramo?

Zamor možemo da smatramo nekom vrstom trovanja. Kada mišići našeg tela rade, stvara se mlečna kiselina. Ako se ta kiselina ukloni iz zamorenog mišića, on je osposobljen da ponovo radi.
U toku dana mi se „trujemo“ mlečnom kiselinom. Postoje i druge materije koje telo stvara u toku rada mišića. Takve materije zovemo otrovi zamora. One se prenose kroz telo krvlju, tako da zamor ne osećamo samo u mišićima već u celom telu, a naročito u mozgu.
Naučni ogledi o zamoru dali su neke zanimljive rezultate. Ako se jedan pas zamori do potpune iscrpenosti i sna, a onda se njegova krv ubrizga drugom psu, taj drugi pas će odmah postati umoran i zaspaće. Ako se, naprotiv, umornom psu da transfuzija krvi odmornog, budnog psa, on će se odmah probuditi i neće više osećati zamor.
Zamor nije samo hemijski proces, nego i biološki. Mi ne možemo jednostavno da „uklonimo“ zamor, jer je neophodno obezbediti odmor ćelijama našeg tela, da bi se obnovile i osposobile za rad. Prema tome, zamor je signal koji upozorava da je telu potreban odmor za obnavljanje telesne energije.
Međutim, ima nešto veoma zanimljnvo u procesu odmaranja. Neko ko je satima naporno radio za pisaćim stolom neće zaželeti da legne kada se umori, nego će hteti da prošeta! Ili, kada deca dođu zamorena iz škole, ona neće leći da se odmore nego će otrčati da se igraju.
Ovo se može objasnigi na sledeći način: ako je zamoren samo deo tela, na primer mozak, oči, ruke ili noge, najbolji način da se taj deo osveži je aktiviranje ostalih delova tela. Kretanje pojačava disanje, ubrzava cirkulaciju krvi i rad žlezda, a štetne materije odlaze iz zamorenih delova. Ali, ako je neko potpuno iscrpljen, najbolji odmor je san.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…

Kako rade naši mišići? (Biologija)

Kako rade naši mišići?

U nekim delovima tela postoje ćelije koje mogu da se zgrče ili opuste; to su mišićne ćelije. Ima ih dve vrste: glatke i poprečnoprugaste.
Glatki mišići se nalaze u mnogim delovima tela i pomažu rad skoro svih organa: skupljaju i šire zenicu oka, regulišu disanje, omogućuju rad creva, itd. Grčenje glatkih mišića je snažno, ali sporo.
Tamo gde je potrebno brzo kretanje nalaze se ćelije poprečnoprugastih mišića. Svi mišići koji pokreću naše udove su poprečnoprugasti.
U čovečjem telu ima 639 mišića. Mišići su u stvari mesnati delovi tela. Meso kupljeno kod mesara je poprečnoprugasti mišić. Mišići su raznih veličina i različitog oblika. U mišiću srednje veličine ima oko deset miliona mišićnih ćelija, a u celom telu oko šest milijardi mišićnih ćelija!
Svaka od ovih šest milijardi mišićnih ćelija je nalik na motor sa deset cilindara poređanih u jedan red. Cilindri su sićušne kutije koje sadrže tečnost. Mišić se grči kada mozak šalje poruku ovim sićušnim kutijama. Za delić sekunde tečnost u ovakvoj sićušnoj kutiji se zgušnjava; a zatim ponovo postaje tečna. Tako dolazi do grčenja i opuštanja mišića.
Mišići u našem telu koje možemo svesno da pokrećemo su poprečnoprugasti. Glatki mišići (na primer, oni koji učestvuju u varenju) rade nezavisno od naše volje. Kada je mišić podstaknut na akciju, on reaguje brzo: može da se zgrči za manje od desetine sekunde. Ali pre nego što stigne da se opusti, stiže druga poruka. On se grči i opet grči. Grčenja nastaju tako brzo da se stapaju u jednu radnju, što se izražava nesmetanim i neprekidnim radom mišića.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…