Zašto su zglobovi pokretni?
Da u telu nemamo zglobova, ne bismo mogli da se krećemo. Morali bismo uvek da ležimo potpuno nepomično, nesposobni da pokrenemo glavu, da hodamo, da podignemo ruke ili pokrenemo samo jedan prst! A sve to možemo zahvaljujući zglobovima.
Svuda gde se dve kosti klizaju jedna preko druge nalazi se zglob. Zglob omogućuje kostima da se nesmetano pokreću uz veoma malo trenje, zato što su krajevi kostiju prekriveni hrskavicom, tako da se kosti u stvari ne taru jedna o drugu. Osim toga, u zglobu se nalazi beličasta tečnost gusta kao živo belance, sinovijalna tečnost; ona ima ulogu ulja za podmazivanje mašine, jer smanjuje trenje. Kada zglob miruje, stvara se vrlo malo sinovijalne tečnosti i zglob zaista postaje škriputav.
U čovečjem telu nalaze se četiri vrste zglobova: kuglasti, jajasti, zglobovi u obliku šarke i rotacioni zglobovi. Zglob ramena, koji je kuglast, ima najveću pokretljivost od svih zglobova u telu. Zato možemo da pokrećemo ruku u svim pravcima. Zglob kuka je najveći kuglasti zglob, ali zato što je dublji nema tako veliku pokretljivost.
Druga vrsta je jajast zglob. Takav zglob ima jajastu površinu koja se uvlači u odgovarajuću duplju. Jedan oblik ove vrste je sedlast zglob, kod koga kosti mogu da se kreću samo u dva pravca, kao konjanik u sedlu. Ovu vrstu zglobova imamo u kičmi, koja može da se savija samo u dva pravca, napred i s jedne strane na drugu.
Treća vrsta zglobova je zglob u obliku šarke. Tu kosti mogu da se kreću samo napred i nazad u jednoj ravni, kao vrata ili perorez. Zglobovi između članaka prstiju su zglobovi-šarke.
Četvrta vrsta je rotacioni zglob. On omogućuje kostima da se okreću. Rotacioni zglob imamo na bazi lobanje tako da možemo da okrećemo glavu, a zglob u laktu nam omogućuje da okrenemo ključ u bravi.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
уторак, 23. март 2010.
Kako zarasta prelomljena kost? (Biologija)
Kako zarasta prelomljena kost?
Čovečja kost je toliko jaka da je pravo čudo da se uopšte ikad prelomi! Kost može da nosi teret 30 puta veći nego što može cigla. Najjača kost u čovečjem telu je donja vilica. Ona može da izdrži teret od oko 1.600 kg!
Pa ipak, kost se nekad lomi usled dejstva jake sile. Svaki prelom kosti ima naziv, zavisno od toga kako je kost slomljena. Ako je naprsla samo na jednom delu svoje površine, tako da su krajevi i dalje spojeni, onda je to naprslina ili nepotpun prelom. Ako je kost potpuno prelomljena na dva dela, to je prost ili običan prelom. Kada je slomljena na više od dva dela, to je složen prelom. Najzad, ako delovi probiju mišiće i kožu tako da prelomljena kost štrči kroz kožu, to je otvoren prelom.
Nameštanje delova prelomljene kosti slično je lepljenju komada slomljenog tanjirića. Delovi slomljene kosti moraju se namestiti jedan uz drugi tako da se dodiruju. Ali, lekar ne upotrebljava nikakav lepak. Ćelije vezivnog tkiva koštanih delova umnožavaju se i povezuju ih međusobno.
Koštano tkivo ima veliku sposobnost da se samo obnavlja. Kod preloma kosti, njeni delovi i meko tkivo, mišići i krvni sudovi, oko preloma su razderani i povređeni. Jedan deo povređenog tkiva izumire. Cela okolina preloma, koja sadrži koštane okrajke i meko tkivo, natopljena je zgrušanom krvlju i limfom.
Samo nekoliko časova posle preloma, mlade ćelije vezivnog tkiva počinju da se pojavljuju u ovoj zgrušanoj masi. To je prvi korak u zarastanju preloma. Ove ćelije se brzo umnožavaju i uskoro zatim u njima se nagomilava kalcijum. U toku 72 do 96 časova posle preloma one obrazuju tkivo koje povezuje krajeve kosti.
U novostvorenom tkivu taloži se više kalcijuma no obično. Kalcijum pomaže da se ponovo obrazuje tvrda kost, koja se postepeno u toku nekoliko meseci razvija u normalnu kost. Kod preloma udova obično se stavlja gipsani zavoj, čime se sprečava pokretanje kosti a prelomljeni delovi se dodiruju.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Čovečja kost je toliko jaka da je pravo čudo da se uopšte ikad prelomi! Kost može da nosi teret 30 puta veći nego što može cigla. Najjača kost u čovečjem telu je donja vilica. Ona može da izdrži teret od oko 1.600 kg!
Pa ipak, kost se nekad lomi usled dejstva jake sile. Svaki prelom kosti ima naziv, zavisno od toga kako je kost slomljena. Ako je naprsla samo na jednom delu svoje površine, tako da su krajevi i dalje spojeni, onda je to naprslina ili nepotpun prelom. Ako je kost potpuno prelomljena na dva dela, to je prost ili običan prelom. Kada je slomljena na više od dva dela, to je složen prelom. Najzad, ako delovi probiju mišiće i kožu tako da prelomljena kost štrči kroz kožu, to je otvoren prelom.
Nameštanje delova prelomljene kosti slično je lepljenju komada slomljenog tanjirića. Delovi slomljene kosti moraju se namestiti jedan uz drugi tako da se dodiruju. Ali, lekar ne upotrebljava nikakav lepak. Ćelije vezivnog tkiva koštanih delova umnožavaju se i povezuju ih međusobno.
Koštano tkivo ima veliku sposobnost da se samo obnavlja. Kod preloma kosti, njeni delovi i meko tkivo, mišići i krvni sudovi, oko preloma su razderani i povređeni. Jedan deo povređenog tkiva izumire. Cela okolina preloma, koja sadrži koštane okrajke i meko tkivo, natopljena je zgrušanom krvlju i limfom.
Samo nekoliko časova posle preloma, mlade ćelije vezivnog tkiva počinju da se pojavljuju u ovoj zgrušanoj masi. To je prvi korak u zarastanju preloma. Ove ćelije se brzo umnožavaju i uskoro zatim u njima se nagomilava kalcijum. U toku 72 do 96 časova posle preloma one obrazuju tkivo koje povezuje krajeve kosti.
U novostvorenom tkivu taloži se više kalcijuma no obično. Kalcijum pomaže da se ponovo obrazuje tvrda kost, koja se postepeno u toku nekoliko meseci razvija u normalnu kost. Kod preloma udova obično se stavlja gipsani zavoj, čime se sprečava pokretanje kosti a prelomljeni delovi se dodiruju.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Čemu služi kalcijum u kostima? (Biologija)
Čemu služi kalcijum u kostima?
Telo prosečnog čoveka sadrži oko 1,5 kg kalcijuma. Pretežni deo ovog kalcijuma nalazi se u kostima kao glavni deo koštane mase.
Građu kostiju mogli bismo uporediti s armiranim betonom. Kost ima vlakna koja se zovu kolagena vlakna, slična savitljivim gvozdenim žicama koje se stavljaju u armirani beton. Kalcijum čini masu kojom su okružena kolagena vlakna.
Količina kalcijuma u našim kostima menja se sa godinama života. U toku prve godine života, kosti deteta imaju veoma malo kalcijuma i vrlo su savitljive. Dete može da se savija u svim mogućim pravcima a da ne slomi nijednu kost. Ali kad čovek dostigne 80 godina starosti, njegove kosti mogu da sadrže skoro 80 procenata kalcijuma i da budu lako lomljive.
Maloj deci dajemo da piju dosta mleka između ostalog i zato što je mleko veoma bogato kalcijumom, a mladim organizmima je, razume se, potrebno mnogo kalcijuma. Jedan litar kravljeg mleka sadrži nešto više od 1,5 g kalcijuma. Sir, mlaćenica i jogurt isto tako sadrže velike količine kalcijuma.
U onim delovima sveta gde kalcijuma nema dovoljno u hrani, ljudi nemaju zdrave zube i često pate od preloma kostiju.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Telo prosečnog čoveka sadrži oko 1,5 kg kalcijuma. Pretežni deo ovog kalcijuma nalazi se u kostima kao glavni deo koštane mase.
Građu kostiju mogli bismo uporediti s armiranim betonom. Kost ima vlakna koja se zovu kolagena vlakna, slična savitljivim gvozdenim žicama koje se stavljaju u armirani beton. Kalcijum čini masu kojom su okružena kolagena vlakna.
Količina kalcijuma u našim kostima menja se sa godinama života. U toku prve godine života, kosti deteta imaju veoma malo kalcijuma i vrlo su savitljive. Dete može da se savija u svim mogućim pravcima a da ne slomi nijednu kost. Ali kad čovek dostigne 80 godina starosti, njegove kosti mogu da sadrže skoro 80 procenata kalcijuma i da budu lako lomljive.
Maloj deci dajemo da piju dosta mleka između ostalog i zato što je mleko veoma bogato kalcijumom, a mladim organizmima je, razume se, potrebno mnogo kalcijuma. Jedan litar kravljeg mleka sadrži nešto više od 1,5 g kalcijuma. Sir, mlaćenica i jogurt isto tako sadrže velike količine kalcijuma.
U onim delovima sveta gde kalcijuma nema dovoljno u hrani, ljudi nemaju zdrave zube i često pate od preloma kostiju.
Izvor: 1000 zašto, 1000 zato…
Od čega se sastoje kosti? (Biologija)
Od čega se sastoje kosti?
Čvrstina normalnih, zdravih čovečjih kostiju je neverovatna. Kosti moraju da budu jake, jer one čine kostur, ili skelet, na koji se oslanja celo telo. Kosti se po obliku i veličini razlikuju, zavisno od vrste životinje kojoj pripadaju. Ribe i male ptice imaju sitne kosti. Slon ima kosti koje teže nekoliko stotina kilograma!
Sve kosti su sličnog sastava. Kost je tvrda, sivkastobele boje; dve trećine koštanog tkiva čine neorganske, ili mineralne materije, naročito fosfatni kreč. Ovo daje kostima tvrdinu, ali ih istovremeno čini lomljivim. Preostalu trećinu kosti čini organska materija. Ona daje kostima čvrstinu i otpornost prema prelomima. Središte kosti je sunđerasto i ispunjeno koštanom srži. Jedan deo koštane srži je skladište masti, a u drugom delu te srži stvaraju se krvna zrnca. U kostima se nalazi i mala količina vode, koja postepeno nestaje sa starenjem organizma. Što je u kostima manje vode, to je količina mineralnih materija veća, usled čega kosti postaju lomljivije i sporije srastaju posle preloma
Čvrstina normalnih, zdravih čovečjih kostiju je neverovatna. Kosti moraju da budu jake, jer one čine kostur, ili skelet, na koji se oslanja celo telo. Kosti se po obliku i veličini razlikuju, zavisno od vrste životinje kojoj pripadaju. Ribe i male ptice imaju sitne kosti. Slon ima kosti koje teže nekoliko stotina kilograma!
Sve kosti su sličnog sastava. Kost je tvrda, sivkastobele boje; dve trećine koštanog tkiva čine neorganske, ili mineralne materije, naročito fosfatni kreč. Ovo daje kostima tvrdinu, ali ih istovremeno čini lomljivim. Preostalu trećinu kosti čini organska materija. Ona daje kostima čvrstinu i otpornost prema prelomima. Središte kosti je sunđerasto i ispunjeno koštanom srži. Jedan deo koštane srži je skladište masti, a u drugom delu te srži stvaraju se krvna zrnca. U kostima se nalazi i mala količina vode, koja postepeno nestaje sa starenjem organizma. Što je u kostima manje vode, to je količina mineralnih materija veća, usled čega kosti postaju lomljivije i sporije srastaju posle preloma
Kakva je uloga skeleta? (Biologija)
Kakva je uloga skeleta?
Ljudski skelet ima dvostruku ulogu: služi kao oslonac tela i štiti nežne organe.
Skelet, pretežno sastavljen od kostiju, održava čoveka u uspravnom položaju. Beba se rađa sa 270 malih, prilično mekih kostiju u svom skeletu, dok odrasla osoba obično ima 206 kostiju, zato što neke kosti kasnije srastaju. Kosti se međusobno dodiruju u zglobovima.
Skelet glave čini čvrst koštani svod lobanje koji štiti mozak od povreda. Grudni koš štiti srce i pluća. Kičma je u stvari niz malih kostiju — pršljenova, koji u sredini imaju otvor i obrazuju kanal u kome je smeštena kičmena moždina. U donjem delu kičme pršljenovi srastaju i obrazuju jednu kost koja je umetnuta između dve bedrene kosti.
Kost je živa i raste dok je čovek mlad. Na primer, butna kost može da utrostruči svoju dužinu od rođenja do zrelog doba. Kako kosti rastu u dužinu, istovremeno im se povećava i čvrstina zahvaljujući kalcijumu i drugim mineralima koji se u njima nagomilavaju. Pošto je kost živa, ona mora na neki način da se hrani. Spoljna površina kosti je pokrivena pokosnicom u kojoj se nalaze mnogi krvni sudovi koji donose hranu do koštanih ćelija.
Ljudski skelet ima dvostruku ulogu: služi kao oslonac tela i štiti nežne organe.
Skelet, pretežno sastavljen od kostiju, održava čoveka u uspravnom položaju. Beba se rađa sa 270 malih, prilično mekih kostiju u svom skeletu, dok odrasla osoba obično ima 206 kostiju, zato što neke kosti kasnije srastaju. Kosti se međusobno dodiruju u zglobovima.
Skelet glave čini čvrst koštani svod lobanje koji štiti mozak od povreda. Grudni koš štiti srce i pluća. Kičma je u stvari niz malih kostiju — pršljenova, koji u sredini imaju otvor i obrazuju kanal u kome je smeštena kičmena moždina. U donjem delu kičme pršljenovi srastaju i obrazuju jednu kost koja je umetnuta između dve bedrene kosti.
Kost je živa i raste dok je čovek mlad. Na primer, butna kost može da utrostruči svoju dužinu od rođenja do zrelog doba. Kako kosti rastu u dužinu, istovremeno im se povećava i čvrstina zahvaljujući kalcijumu i drugim mineralima koji se u njima nagomilavaju. Pošto je kost živa, ona mora na neki način da se hrani. Spoljna površina kosti je pokrivena pokosnicom u kojoj se nalaze mnogi krvni sudovi koji donose hranu do koštanih ćelija.
среда, 17. март 2010.
Šta izaziva ćelavost? (Biologija)
Šta izaziva ćelavost?
Postoji više različitih vrsta ćelavosti, ali u većini slučajeva to je stanje pred kojim je čovek nemoćan, i kome jednostavno nema leka.
Ljudi svašta govore o ćelavosti: da je ona znak starenja, znak neuobičajene inteligencije, ili pak znak neuobičajene tuposti. Ali svaka vrsta ćelavosti, u stvari, znači da čovek gubi kosu.
Kod ćelavosti koju najčešće srećemo kosa počinje da opada na slepoočnicama, ili se ćela pojavljuje na temenu glave. To je najteža vrsta ćelavosti protiv koje se ne može ništa zato što je obično nasleđena. Na naslednost ove ćelavosti utiče pol. Ona se javlja češće kod muškaraca nego kod žena. Vrlo često žene nose gen ćelavosti i prenose ga na svoju decu. Kada se pojavi ćelavost, najbolje što čovek može da učini jeste da se na nju navikne.
Prerana ćelavost može da se pojavi kod ljudi još u dvadeset petoj godini, pa čak i ranije. Jedan od uzroka ove ćelavosti može da bude nedovoljna briga o kosi, nedovoljna higijena kože glave, a ponekad i poremećaj ravnoteže polnih hormona.
Ćelavost se nekada javlja kao znak infekcija ili drugih bolesnih stanja. U takvim slučajevima, kada čovek ozdravi, kosa može ponovo da poraste. Iznenadni gubitak kose može da bude posledica tifusa, šarlaha, gripa i drugih ozbiljnih infekcija.
Postepeni gubitak kose ili proređivanje kose može da bude prouzrokovano nedovoljno sadržajnom ishranom ili poremećajem nekih žlezda. I naravno, ćelavost može da nastane kao posledica poremećaja u samoj koži, kao što su povrede ili bolesti kože glave.
izvor: 1000 zašto, 1000 zato...
Kako raste dlaka? (Biologija)
Kako raste dlaka?
Da li ste znali da kosa, dlaka i nokti imaju isto poreklo? Razvijaju se iz rožastog sloja kože.
Dlaka nastaje tako što se stvara malo udubljenje u koži u vidu stubića koji se spušta u potkožni sloj. Tako se obrazuje koren buduće dlake. Iz korena počinje da niče začetak dlake, zatim on prolazi kroz sve slojeve kože i pojavljuje se kao stabljika dlake koja štrči iznad kože.
U korenu dlake nalaze se četiri različita sloja ćelija. One se dele, umnožavaju i probijaju naviše prema površini, sve do vrha dlake. Na površini dlake ove ćelije postepeno postaju rožaste, slične ćelijama površinskog sloja kože.
Površinske ćelije dlake su spljoštene i oblažu njenu srž. Ove ćelije su poređane kao crepovi na krovu, naslagane jedna preko druge. Uz ćelije korena nalaze se i velike okrugle masne ćelije od kojih potiču materije za izgradnju dlake. Uzgred da kažemo, koren dlake je neka vrsta zavrtnja utisnutog u potkožno tkivo. On ne može da se iščupa. Zato, kad istrgnete dlaku, vi ne iščupate i njen koren.
Brzina kojom kosa raste je izmerena i utvrđeno je da iznosi oko 1,5 cm mesečno.
Kad bi sva kosa i dlaka na telu rasla u vidu jedne jedine vlasi, umesto što raste u vidu mnogobrojnih vlasi, mogli biste da shvatite koliko ukupno dlake stvara vaše telo. Ovakva jedinstvena vlas bi rasla brzinom od 2 cm y minutu i na kraju godine dostigla bi dužinu od 48 kilometara.
izvor: 1000 zašto, 1000 zato...
Zašto na koži rastu dlake? (Biologija)
Zašto na koži rastu dlake?
Kao što je perje glavno obeležje ptica, tako je dlaka obeležje sisara. Zašto sisari imaju dlaku? Iz mnogo raznih razloga. Da vidimo neke od njih.
Glavni zadatak dlake je da čuva toplotu tela. U tropskim krajevima međutim, ona ima suprotnu ulogu. Neke tropske životinje su zaštićene svojim krznom od direktnih sunčevih zrakova.
Vrlo duga dlaka na nekim delovima tela obično ima neku posebnu ulogu. Na primer, griva može da štiti vrat životinje od zuba njenih neprijatelja; rep može da služi za odbranu od insekata; „ćuba“ na glavi mužjaka privlači ženku. Oštre bodlje, koje su, u stvari, skupljeni pramenovi dlake, omogućuju morskom prasetu da se brani od neprijatelja. Dlaka može isto tako da služi i kao organ za dodir. Brkovi mačke imaju posebne živce koji brzo reaguju na dodir.
Eto, vidite da dlaka kod različitih sisara može da ima različitu ulogu. A kod čoveka? Znamo da veoma lepa kosa može da učini ženu privlačnom za muškarce. Ali moramo pretpostaviti da je kosa kod ljudi nekada imala veći praktični značaj nego što ga ima danas.
Kad se dete rodi ono je prekriveno vrlo mekim paperjastim dlačicama. Njih uskoro zamenjuju tanane malje po telu i meka kosa koju vidimo kod sve dece. Zatim dolazi doba puberteta i ovaj dlakavi pokrivač se menja u konačni kosmati pokrivač koji imaju odrasli.
Razvoj ovoga konačnog kosmatog pokrivača regulišu polne žlezde. Pod uticajem rada muških polnih žlezda rastu brada, brkovi i dlake po telu, dok se rastenje kose usporava ili zaustavlja. Dejstvo ženskih polnih žlezda je suprotno. Rastenje kose se pojačava, a rastenje brade i dlaka po telu se zaustavlja. Zato žene nemaju bradu.
Ove razlike u rastenju dlake kod muškaraca i kod žena zovemo „sekundarne seksualne karakteristike“. To su druge po redu odlike po kojima se razlikuju dva pola.
izvor: 1000 zašto, 1000 zato...
Šta je to albinizam? (Biologija)
Šta je to albinizam?
Albinizam je nedostatak mrkog pigmenta — melanina, a takvu osobu nazivamo albinos. Na ovu pojavu može da se naiđe i u Africi, tako da su crnci u tom slučaju belji od belaca.
Obojenost kože, kose, očiju, itd. kod čoveka je posledica međusobnog delovanja različitih materija u njegovom telu. Jedno su materije koje predstavljaju osnovu buduće boje, a drugo su encimi koji na tu osnovu deluju. Ako neko nema jednu od ovih dveju materija ili je njihov odnos poremećen, nastaje albinizam. Naziv potiče od latinske reči albus, što znači beo.
Albinos ima oči ružičaste boje, zbog crvenila krvi u mrežnjači oka. Oči albinosa su veoma osetljive na svetlost. Zato oni stalno trepću i drže delimično spuštene očne kapke.
Dlake po telu i kosa albinosa su bele boje. Čak su i tkiva u telu bela, na primer mozak i kičmena moždina.
Spomenimo da albinizam postoji ne samo kod ljudi već i kod svih vrsta životinja. Pronađen je i kod ptica.
Albinizam može delimično da se nasledi. Mnogi ljudi nisu albinosi ali prenose osobine albinizma na svoju decu.
Albinosi su verovatno beli miševi, pacovi i zečevi, koje svi dobro poznajemo. Ima ljudi koji su videli vevericu albinos, pa čak i žirafu albinos!
izvor: 1000 zašto, 1000 zato...
Zašto postoje različite boje ljudske kože? (Biologija)
Zašto postoje različite boje ljudske kože?
Ljudi čija je koža najbelja žive na severu Evrope. To su nordijci. Oni čija je koža najcrnja nastanjuju zapadnu Afriku. Stanovništvo južne Azije odlikuje se mrko-žutom bojom kože. Međutim, većina stanovnika naše planete nema ni belu ni crnu, niti žutu kožu, već bezbroj nijansi između svetlog i tamnog.
Šta prouzrokuje obojenost kože, kose i očiju kod ljudi? Razlozi leže u mnogim hemijskim procesima koji se odigravaju u našem telu. U kožnim tkivima postoje izvesne osnove za boje koje nazivamo hromogeni, a koje su u stvari bezbojne. Kada izvesni encimi deluju na ove osnove za boje, dobija se određena boja kože.
Bez prisustva supstancija koje daju boju, čovečja koža je sivobeličasta. Boja ljudske kože zavisi od tri obojene materije ili pigmenta koji se nalaze u čovečjem telu. Prva od ovih materija je melanin, smeđe boje. Druga je karotin, materija koja ima žutu boju. Treća se zove hemoglobin i predstavlja crveno obojenu materiju koja se nalazi u krvi.
Boja kože zavisi od odnosa ove četiri boje: sivobeličaste, žute, mrke i crvene. Sve postojeće boje kože nastaju mešanjem ovih osnovnih boja.
izvor: 1000 zašto, 1000 zato...
Пријавите се на:
Постови (Atom)
