Najistaknutiji autori iz oblasti menadžmenta kvaliteta
Frederik Tejlor (Frederic Taylor)
Učenjem Frederika Tejlora započelo je proučavanje problema koji se odnose na pitanje kvaliteta. On se još na početku svoje karijere bavio pitanjem, zašto su radnici u industriji proizvodili ispod svojih kapaciteta. On je posmatrao ponašanje radnika i rukovodilaca i na osnovu toga došao do određenih zaključaka i to da se sistem rukovođenja mora zasnivati na doslednoj i odgovarajućoj podeli rada i angažovanja rukovodilaca. Tejlor je inicirao pokret efikasnosti koji je početkom XX veka imao veliki značaj u SAD.
Volter Šuhart (Walter Shewhart)
Volter Šuhart je još jedan od autora koji je imao uticaj na stvaranje teoretske osnove menadžmenta kvaliteta. Imao je veliki uticaj kod japanskih stručnjaka. On je posmatranjem problema otpada i škarta u procesu proizvodnje razvio kontrolni dijagram. Na osnovu njegovih učenja, odnosno pristupa u izučavanju menadžmenta kvaliteta, došlo se do utemeljenja osnove koja je kasnije omogućila primenu TQM.
Edvards Deming (Edwards Deming)
Deming je jedan od najpoznatijih autora iz oblasti kvaliteta. Rođen je 1900. godine, doktorirao je fiziku na Jejlu 1927. godine. Njegov najveći doprinos je formiranje sistema za statičko upravljanje procesom, a njegov još veći doprinos je definisanje modela unapređenja kvaliteta menadžmenta ukupnih aktivnosti u organizaciji, to je tzv. PDCA ciklus. Taj proces podrazumeva da svako od zaposlenih mora da primenjuje četiri koraka: planiranje, izvođenje, provera i reagovanje.
Džozef Juran (Joseph Juran)
Juran je svoju karijeru započeo u Western electic. On je neke od svojih principa zasnovao na učenju Voltera Šuharta, a pozanat je kao tvorac statističke kontrole kvaliteta. Juran je definisao triologiju kvaliteta.1) planiranje kvaliteta – karakteristike kvaliteta koje trebaju da se postignu, 2) unapređenje kvaliteta – smanjenje ili kompletno eliminisanje nedostataka, 3) menadžment kvaliteta – što podrazumeva održavanje rezultata postignutih planiranjem i unapređenjem.
Kaoru Išikava (Kaoru Ishikawa)
Išikava je 40-ih i 50-ih godina proučavao teorijske principe Deminga. On je smatrao da kvalitet prožima svaki proces, svaku aktivnost i svakog zaposlenog. Za najveće dostignuće Išikave smatraju se kružoci kvaliteta. Osnovna suština Išikavinog pristupa je da se obezbede jednostavni alati za analitiku kvaliteta koje mogu da koriste svi zaposleni.
Armand Figenbaun (Armand Feigenbaum)
Figenbaun je bio potpredsednik za kvalitet u General electric-u do kraja 60-ih godina. Poznat je po svom terminu „Kontrola totalnog kvaliteta“, a njegovo učenje se zasniva na ujedinjenju sistema „ ljudi – mašine – informacije“. On je u svojim radovima koristio 9M koncepciju, a u svrhu opisivanja faktora koji utiču na kvalitet.
1. Market
2. Money
3. Management
4. Man
5. Motivation
6. Materials
7. Machines and Mechanization
8. Modern information methods
9. Mounting products requirments.
Filip Krozbi (Philip Crosby)
Po Krozbiju, kvalitet se sastoji od 4 osnovna pravila: 1) kvalitet predstavlja prilagođenost zahtevima, koja može da se meri vrlo precizno; 2) sistem kvaliteta je preventivno delovanje, kojim se obezbeđuju informacije o korisnicima; 3) standard rada je nulti nivo defekta; 4) mere kvaliteta se izražavaju pomoću svih troškova lošeg rada. Krozbi je imao stanovište da nula greške deluju pozitivno na motivaciju serijskih radnika da proizvode savršene proizvode, pa je stoga i poznat po svom konceptu (zero defect).
Dejvid Garvin (David Garvin)
Dejvid Garvin je profesor sa Harward Business School. Poznat je po jednoj od najboljih definicija kvaliteta: „Kvalitet je sposobnost organizacije da uči i implementira korisnikove želje“.
Osnovna suština njegovog pristupa je da se u odnosu na potrebe, kao i očekivanja kupaca odrede dimenzije koje su najvažnije u definisanju kvaliteta proizvoda.
Geniči Taguči (Genichi Taguchi)
Taguči je svojim metodama doprineo menadžmentu kvaliteta. On smatra, da što je bolje utrošeno vreme u projektovanju i planiranju, kasnije će umanjiti napore i troškove koji nastaju tokom kontrole. On razlikuje dve vrste faktora koji imaju uticaj na ostvarivanje funkcionalnih karakteristika proizvoda:
- kontrolisani faktori – su oni koji na bilo koji način podležu nekoj vrsti kontrole i mogućnosti upravljanja.
- Nekontrolisani faktori – veoma teško ih je identifikovati i kontrolisati.
